[Рани мајка нејаког Стевана]
Рани мајка нејаког Стевана.
Ранила га до седам година
И у осму четири месеца,
Па га води малог на вашаре,
Па му купи рало и орало 5
И волове, сиве соколове,
Заорњеве шимширове гране,
И палице пауново перје,
Па га води малог на орање:
„Ори, Стево, док мајка не дође, 10
„Док не дође и донесе ручак!“
Поранила Стеванова мајка,
Поранила, ручак зготовила,
Зготовила, па га и понела.
Кад н’ орање, њеног Стеве нема! 15
Заплака се Стеванова мајка:
„Јао мене и до Бога мога,
„Мога Стеве на орање нема:
„Или га је рало заорало,
„Ил’ је млађан у трави заспао!“ 20
Ал’ повикну иза горе вила,
„Не брини се, Стеванова мајко,
„Виле су га на крили однеле,
„Однеле га за гору зелену,
„Да им буде арамбаша Стева. 25
Оде мајка кући плакајући,
Оде вила гором певајући.
Раде Јовановић-Стојков из Стејановаца
Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg
