Ране

Ране Писац: Бранко Радичевић

Ране

I
Mајка преде танку жицу,
А синчић пред њоме
Седи мали, држи тицу
Па се игра њоме.

„Гледај крило, мајко мила,
Гле шарени реп!
Како га је раширила!
О како је леп!“

Рече дете, па упусти,
Утече му тица лепа,
А мачка се за њом спусти
Па је за врат јадну шчепа.

„Јао мамо, удави је,
Однесе ми тицу, јао!
Не дај, мамо, да поије,
Не дај, мамо, јао, јао!“

Ето лежи несретница,
Баш ни трага од живота:
„Моја тица, моја тица!
О сирота, о сирота!“

Дете тужно закопава
Тицу своју под земљицу,
Па са њоме затрпава
И сву своју бољетицу.


II
Дан све данка, светац свеца,
А недеља недељицу,
Месец гони све месеца,
А година годиницу.

Године су нагариле
Мрком дете наусницом,
И слабачко осилиле
Снажним плећем И мишицом,

Ал' је дивно нарастао
Кô да ниче у борику,
И девојче још нашао,
Белу вилу у облику.

Он је грли млађан жарко,
Он је стиска уза себе:
„Мила моја, сунце јарко,
Благо мени поред тебе!“

Ал' му ево боно паде
Уједанпут чедо красно,
Боно паде, не устаде —
Зађе њему сунце јасно.

Ала јадан чупа косе,
Грува своје младе груди,
Ветри вапај његов носе,
Оће скоро да полуди.

Тужан иде он на гроба
Де почива њему мила,
Сваки данак дуго доба
Сузā онде лије сила.


Али није све до гроба
Око суза пролевало,
Јер и њи је благо доба
Једанпута убрисало.

III
Опет гоне данци дане,
И године годинице,
Беле њему косе вране,
Бразде њему глатко лице.

Ал' опет је превесело
Вавек њему чарно око,
Опет носи ведро чело
Као младић он високо:

Та он има красна сина,
Па га гледа пун радости
Па се сећа сви милина
Што имаде у младости.

Ал' једанпут данак свану,
А он сина нађе ладна:
„Па зар и ту грдну рану,
Мога јада смрти гладна!“

Вели јад је њега стискô,
Замути се њему око,
Главу носи од сад ниско
Рањен' отац предубоко.

Тешку ову бољетицу
Није јадан преболео,
У ледну је њу гробницу
Са собоме он однео.

(1844, 12. дек.)

Извори

• Песме Бранка Радичевића I., У Бечу у јерменскоме намастиру, 1847.

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Бранко Радичевић, умро 1853, пре 171 година.