Ракита се разгранала

* * *


Ракита се разгранала

Ракита се разгранала
поред двора Радичева.
Ту почива робињица,
једна божја лепотица.
Радич мајци говораше: 5
„Проси, мајко, робињицу,
једну божју лепотицу”.
Мајка проси, не испроси;
брале проси, не испроси;
Радич проси и испроси. 10
Кад пођоше белој цркви,
белој цркви венчаници,
тад се небо наоблачи.
Из облака капља крви
на доламу момку паде, 15
робињици на мараму,
на мараму сву од свиле.
Препознала сеја брата,
и о камен мртва пала.
Ракита се разгранала 20
поред двора Радичева.
Ту почива робињица,
једна божја лепотица,
Радичева мила сеја.


Референце

Извор

  • Драгољуб Симоновић: Народне песме из Источне и Јужне Србије, Београд, 1988., стр. 76-77.