Писмо од Басилија Цесара
Војску купи цесар Басилио
по свој земљи грчкој и латинској;
купио је годиницу дана.
Када ли је сакупио бише,
зове к себи бана Ницефора
тер је њему тихо бесидио:
„Ницефоре, вирна слуго моја,
ето теби силна војска моја,
тер отиђи с војском на Булгаре
и исици мало и велико,
уфати ми жива Самуела
и његова сина Радомира.
Ол уфати, ол донеси главу,
метнућу је граду на бедене,
нека рече, ко мимо њу прође:
'Оно ли је силни Бугарине,
који Грке под мач окрећаше
и вароше огњем сажигаше,
који мене на мејдан позивље,
на привари градове узимље?'
Сва је грчка земља поробљена
од Булгара, да ји бор убио!
Јуначке је крвце напојена,
јер је моја војска исичена.
Освети ме, вирна слуго моја!
Ал се пази краља Самуела,
немој на њег об дан ударати,
јер ће твоју војску придобити.“
Кад је бане ричи разумио,
поклони се до земљице црне
пак отиђе с војском на Бугаре:
об ноћ иђе, а об дан почива.
Или кога срита или стиза,
он свакога за Бугаре пита.
Намира га намирила бише
на Тодора, сужња булгарскога,
тер је њему тихо бесидио:
„Реци мени, мој сужњу невољни,
умиш ли ми казат за Бугаре
и њиова краља Самуела?“
Али му је Тодор бесидио:
„Дај ти мени триста жути дукат',
ја ћу теби казат за Бугаре,
мореш на ње ноћас ударити.
Бугари су код рике Челинке,
вино пију, кано вуци вију,
у колу су од јутра до мрака,
не боје се Грка ни Турака.“
Кад је њега бане разумио,
машио се у жеп од доламе,
тер извади триста жути дукат'
пак ји даје сужњу невољному.
Када ли је сунце починуло,
подиже се горицом зеленом
и улизе у земљу булгарску.
Прије зоре к ладној води дође
и находи бугаске делије,
гди спавају кано и поклани.
Ту се ладне водице напише,
на Бугаре мучем ударише.
Двајест иљад' војске исикоше
мало мање живи уфатише,
тер ји воде билу Цариграду
пак јим црне очи повадише.
Кад је чуо краљу Самуеле,
да су њима очи повађене,
од жалости црној земљи паде,
г земљи паде, Богу душу даде.
