* * *
Разговор вранијех коња
Играли се врани коњи,
Међу собом говорили:
„Ради бисмо путовати
„И Дунаво пребродити.“
Други коњиц проговара: 5
„Дубока је Дунав вода,
„Синоћ момка занијела:
„Да ј' у момка своја мајка,
„За дан би му гласе чула
„А за други разазнала, 10
„А за трећи на гроб дошла;
„Већ у момка туђа мајка,
„За годину гласе чула,
„А за другу разазнала,
„А за трећу на гроб дошла. 15
„Кад по гробу ђетељина,
„По њој пасу паунови.“
[Упор. I4, бр. 598]
Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg
|
|
Референце
Извор
Српске народне пјесме из Херцеговине (женске), за штампу их приредио Вук Стеф. Караџић, (Трошком народнијех пријатеља), у Бечу, у наклади Ане удове В. С. Караџића, 1866., стр. 234-235.
Српске народне пјесме, скупио их и на свјет издао Вук Стефановић Караџић, књига пета, у којој су различне женске пјесме, државно издање, Биоград, Штампарија Краљевине Србије, 1896, стр. 383.
