Разбојничка песма (Подражавање руској народној песми)

Војислав Илић

— ПОДРАЖАВАЊЕ РУСКОЈ НАРОДНОЈ ПЕСМИ —

Википедија
Википедија
Википедија има чланак у вези са овим текстом:


Разбојничка песма
Писац: Војислав Илић


Разбојничка песма


Ој не шуми, мајко, горице зелена!

Не узбуњуј моју уморену груд:

Жељно чека мене зорица румена,

Да ме води цару — на потоњи суд.


И цар ће ми рећи: — Чу ли, горски сине!

Истину ми кажи што те питам сад:

Док си жртве секô, док си благо текô,

Јеси л'имô друга у горици млад?

А ја ћу му рећи: — Царе, круно сјајна!

Казаћу ти право што ме питаш ти:

Осим горе твоје и деснице моје,

Имао сам, даре, верна друга три:


Први друг ми беше поноћ мрачна, нема,

— Она ме је крила у црн покров њен —

Други верни другар гавран ми је био,

С њим сам увек братски раздељивô плен;


А последњи другар беше оштра сабља —

Њом сам стекô блага и јуначки глас;

Њом сам страха задô на четири стране,

Да задркти свако, кад се сети нас!


Ој не тужи, мајко, горице зелена!

Не узбуњуј моју уморену груд:

Жељно чека мене зорица румена,

Да ме води цару — на потоњи суд.


(1. јануар, 1880).


Извори

уреди
  • Војислав Илић: Сабрана дела, Лирско песништво 1872-1886, Вук Караџић, Београд, страна 85.


 
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Војислав Илић, умро 1894, пре 130 година.