* * *
Разболе се прошена девојка
Разболе се прошена девојка
па наруча свекра и свекрву:
- Нек ми дођу свекар и свекрва,
нек денесу дуње и јабуке,
зрело гројзе из пашино лојзе, 5
шећер сливе у меду варене.
Не дојдоше свекар и свекрва
нел дојдоше девер и јетрва,
донесоше дуње и јабуке,
зрело гројзе из пашино лојзе, 10
шећер сливе у меду варене.
Па говоре девер и јетрва:
- Лежи, снао, ал немој да умреш.
Од како смо тебе дарували
наши су се двори проширили, 15
наша је се мајка подмладила,
наша је се стока иљадила.
Одговара млада невестица:
- Лежим, брацо, и нећу да умрем,
аља ваша сна'а нећу бити, 20
јер је ваша мајка подбедљива.
Она ме је, брацо, подбедила
да сам вашег брата мађосала.
Ја му нисам ни очи видела
до синоћкај на студену воду. 25
Ту га видо, ту се дарувамо.
Он мен даде златан прстен с руке
а ја њему везена јаглука.
|
|
Певач, место записа и напомена
Казивала Спасена Живановић рођена Никодијевић у селу Варош 1900. године.
Песме записао Раде Милосављевић 1938. године у селу Варош код Сврљига.
Референце
Извор
- Што ми сјаји кроз гору зелену, (народне песме из сврљишког краја) Год. 40, бр. 203-204 (2000), стр. 60-62., стр. 61-62.