* * *


[Разболе се младо]

Разболе се младо,[1]
младо нежењено;
разболе се младо
на мајчиној руци.
Па дозивље младо 5
своју милу сеју.
„Чујеш ли ме, мила,
мила моја сејо!
Шта ћу теби, сејо,
данаске казати? 10
Ви сазов’те, сејо,
четири столара;
саградите, сејо,
сандук с троја врата.
Ископајте, сејо, 15
раку на сокаку,
посадите, сејо,
ружу чело главе;
изведите воду
украј мојих ногу. 20
Једна врата, сејо,
сеја нек ме гледа;
друга врата, сејо,
мајка нек ме гледа;
трећа врата, сејо, 25
девојке нек жале;
воду нека пију,
ружу нека беру!
Ружа нек’ мирише,
оне нек’ уздишу!“ 30


Референце

  1. Овако се пева сваки стих код свију песама што се певају с припевком „љељо“.

Извор

  • Браство II, Друштво Светога Саве, Београд, 1888., стр. 11-12.