Радојица и дели Гроздалена

* * *


Радојица и дели Гроздалена

Радојица воли Гроздалену,
он ју проси, она се поноси;
китку дава — она ветар тера,
прстен дава — она шегу бије.
Шче да чини млади Радојица? 5
Светува га најстара сестрица:
— Направ’, брале, цркву у сред село,
јега дојде дели Гроздалена.
Све девојке у цркву дојдоше,
сал ју нема дели Гроздалена. 10
Светува га тај друга сестрица:
— Направ’, брале, чешму на сред село,
јега дојде дели Гроздалена.
Све довојке на чешму дојдоше,
сал ју нема дели Гроздалена. 15
Светува га најмлада сестрица:
— Легни, брале, како да ми умреш,
ја чу седнем, па чу да закукам,
че да дојде дели Гроздалена.
Леже Раде како да је умрел, 20
закукала најмлада сестрица...
Пронесе се гласина кроз село,
да је умрел млади Радојица!
Све девојке свече донесоше,
и донесе дели Гроздалена. 25
Како седе, поче да завија:
— Црне очи, што ме не гледате?
Беле руке, што ме не грлите?"
Т’г се диже млади Радојица,
увати ју за деснуту руку, 30
убаво се млади загрлише.


Референце

Извор

  • Драгослав Манић Форски, Антологија лужничких народних песама, Бабушница : [б. и.], 1974., стр. 42.