[Радић пасе овце по планине]
Радић пасе овце по планине,
Овце пасе и девојке љуби.
— Буд’ ме љубиш, незнана делијо,
Буд’ ме љубиш, оће ли ме узнеш?
— Ја те љубим башком да те узнем. 5
Ако ли ми јако не верујеш,
Ти искочи горе на планину,
Па погледај Радићеви двори,
Ако су му коњи оседлани,
Радић ће ми за девојку иде; 10
Ако су му коњи под покровци,
То је Радић довео девојку.
Погледала, коњи под покровци.
Претвори се премлада слепкиња
Па отиде Радићеви двори: 15
— Помоз’ Бога, Радићева мајко!
— Бог помага, премлада слепкињо,
Да л’ ћеш питу, ил’ белу симиту?
Је л’ ћеш вино, је л’ љуту ракију?
— Ни ћу питу, ни белу симиту, 20
Ни ћу вино, ни љуту ракију,
С’м да идем при два млад’ младенца,
Одма ће се мушко чедо створи.
Пуштила гу Радићева мајка,
Слепкиња ги обадва убила. 25
Кад ујутро јутро освануло,
Проговара премлада слепкиња:
— Та остани, Радићева мајко,
Да ти кажем, мори, до три јада,
До три јада, јада изненада: 30
Прво јада од тој сиво стадо,
Друго јада снаа невиђена,
Треће јада од тој мушко дете.
Остан’ збогом, Радићева мајко,
То што сам ја, море, замислила, 35
Тој сам, море, ја и учинила.
