Врх брегова (слух сказује) Козијега мора,
Древле бјаху сретне стране силни цареј двора.
Ту бје слово на престолу, слава у држави,
Љубов с правдом загрљена, в’јенац свакој глави.
(Отуда је и Словака и Славјана дика, 5
И числени име сишло с племени јазика).
Јоште живе ту останци, с именом Козака,
Храбар народ, помнив славе негдашњи јунака.
У њи љубов всегда бјаше богиња врховна,
И до данас у голубу светиња духовна. 10
Гр’јех је њега умертвити, а јести га - два су:
Толика је совјест к милом срца свога гласу!
Не див’те се сербске кћери, што вас љубе друзи,
Што вас љубе и вње дома и у чужеј узи!
Ви сте славне у љубови, прва славе грана, 15
Ми по правди к љубви вашој, потомци Славјана!
Извори
Павле Соларић: Гозба (сабране пјесме), Српско културно друштво "Зора", Београд, 1999, Библиотека "Кладенац" (српска културна баштина од Барање до Боке Которске) књига I.
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Павле Соларић, умро 1821, пре 203 године.
