Пјесник
˝.........de’ Numi e dono
Servar nella miseria altero nome —˝
Ugo Foscolo.
Мио поглед — пјесникову
Сјетну душу блажи;
Разбере је, разведри је,
Потакне, оснажи.
Сладак уздах — пјесникове
Болне груди вида,
И ка’ руком бољетице
Са срца им скида.
Њежан осм’јех — на пјесника
Као роса кане,
Па с том росом рујна зора
И б’јел дан му сване.
Р’јеч љубављу надахнута
Пјесника одвине
У бескрајне, заносите
Небеске висине.
Па уз поглед, уздах, осм’јех
И ријеч слађану:
Сва му чуства огњем рајским
Згрију се и плану;
Плану чуства, — а поврве
Пјесме из њедара,
Пуне сласти, маште, миља
И боговског чара.
Бог и љубав, слога, цв’јеће
И народност драга,
Рујно винце, давор-срце
И обрана прага:
Предмети су, — што пјеснику
Роје с’ по памети,
Па му један мимо другог
У пјесмама лети....
Пјесмом Творца свог велича,
Пјесмом љубав згр’јева,
Пјесмом слогу обожава,
Цв’јетке заод’јева.
Пјесмом гови народности,
Пјесмом слави винце;
Пјесмом диже из гробовâ
Свог рода љубимце.
Пјесмом грми на душмана
И на подле жлице;
Пјесмом слаже у дно пакла
Рода издајице.
Но, — ах! туге за пјесника
Од олова теже:
Гдје га поглед, уздах, осм’јех,
Слатке р’јечи бјеже!
Тако стање као муња
Љутица обара;
Па зар може узор-пјесме
И тад још да ствара ? ...
Јест: — остаје ипак њему
Једна моћ чудесна,
Што му каже, куд вијуга
Та стаза небесна;
А моћ ова благодатна:
Живота су б’једе,
Сто пјесника устопице
Свуд у св’јету си’једе;
И ка’ искра жарке ватре
Приме му се срца:
Па у свакој пјесми ц’јела
Душа му се зрца....
Вара даклен пословица,
Која оно каже:
Да весело срце само
Китне пјесме слаже. —
И невоље истомице
Пјесника подбуде,
Па му пјесме дивотнице
Из њедра загуде;
И покрећу срца блага,
И душицам зборе,
И духове с праха дижу
У небеса горе. —
Б’једо ! б’једо !... ко те хули:
Хули самог˝ Бога,
Који нам те честократно
Намјењује с тога,
Да окуша — кити ли нам
Душу врлост права;
Јер се злату тек у огњу
Чистоћа познава....
А у б’једи пјесник као
Хрид на мору стрши;
О коју се један талас
За другијем крши:
Хрид не пада, — ма се талас
И до неба мета’:
Ни хрид-пјесник не узмиче,
Да и смрт га срета. —
