Пјесма од Крњица

0001 Још зорица не забјељела,
0002 Ни даница лице помолила,
0003 А од дана нема ни помена,
0004 Полећела два врана гаврана
0005 Из Крњица са горе Шестанске,
0006 Крвавије кљуна до рамена,
0007 Крвавије ногу до кољена,
0008 Лете тице гором и планином,
0009 Сву крајину брже пролећеше,
0010 И не шћеше нигђе починути,
0011 Док не доше Скадру бијеломе,
0012 До дворова хотскога војводе,
0013 Ту се тице вију и окрећу
0014 Пол’ сахата тамо и овамо,
0015 Док на кули оба починуше.
0016 Од двора их нико не видио,
0017 Но подоцкан Асанова љуба
0018 Сврх пенџера од бијеле куле
0019 Тек је тице була сагледала,
0020 Хитро ти је на двор излазила,
0021 Прихватила дрвље и камење,
0022 И одгони два црна гаврана.
0023 Вране прни, па се надраг врни,
0024 И почини на бијелу кулу.
0025 Чудо оно кад була угледа,
0026 Своме се је јаду досјетила,
0027 Те бачила дрвље и камење,
0028 А поче се с њима разговарат’,
0029 И овако њима проговарат’:
0030 "А за Бога, два голића врана,
0031 "Одакле сте јутрос доранили,
0032 "Те сте тако трудне и уморне?
0033 "Познаје се по вашијем крил’ма,
0034 "Но вашијем крил’ма и ногама,
0035 "Да сте негђе с крваве пољане.
0036 "Но за Бога, и за ћитап свети!
0037 "Да ве није срећа донијела
0038 "Са границе из села Крњице,
0039 "Знате ли ми какве казат’ гласе
0040 "За Асана и његову војску?
0041 "Је ли с војском здраво у крајини,
0042 "Је ли здраво и је ли весело,
0043 "Је ли пошо на село Крњице,
0044 "Је л’ Крњице огњем опалио,
0045 "Поробио мало и велико,
0046 "Изгорио огњем свеколико?
0047 "Је л’ везао Колу капетана,
0048 "Који стражи границом књажевом,
0049 "И Турчину не да извирити,
0050 "А камо ли слободно ходити
0051 "За занатом и својијем радом,
0052 "Води ли га Скадру бијеломе
0053 "У нашега скадарског везира?
0054 "Је ли с војском напријед минуо,
0055 "Је ли доша на Сеоца Доња,
0056 "На јунака Милош-капетана?
0057 "Је л’ Милоша ухватио жива,
0058 "Води ли га у нашег везира?
0059 "Је л’ колико напријед минуо,
0060 "На књажеву је л’ допро границу?
0061 "Је л’ на цркву попео барјаке?
0062 "Доћ’ ли брзо, кад ћу му се надат’?"
0063 Црне тице кад то разумјеше,
0064 Једна гракну, друга проговара:
0065 "Чуј не добро, Асанова љубо;
0066 "Ми смо јутрос право из Крњица,
0067 "И што питаш за Асана твога,
0068 "За Асана и његову војску,
0069 "Бисмо радо казат’ добре гласе,
0070 "Ал’ нећемо, но како је било,
0071 "До јучер је здраво остануо,
0072 "Свом ордијом и осталом војском,
0073 "Ал’ кад дође с војском у крајину,
0074 "У несретње село Драчевице,
0075 "Ту је одмах војску разредио
0076 "Да удари сила су три стране.
0077 "Буљумбаши Мују капетану
0078 "Даје њему хиљаду Турака
0079 "Биранога момка ваљаснога,
0080 "Кој’ не жали живот за поштење,
0081 "С том командом и с том заповједи
0082 "Да удари на Крњице Горње
0083 "На сокола Колу капетана;
0084 "Пак хиљаду другу одвојио,
0085 "Те је Бегу даде скадарскоме
0086 "Да удари Блатом широкијем
0087 "На малено село Вучераке;
0088 "Асан узе хиљаду пунану
0089 "Да удари на крваву Луку,
0090 "На бијелу кулу Марковића.
0091 "Кад се Турска сила окренула
0092 "На речене да удари стране,
0093 "Са крај Блата опази је стража,
0094 "Која викну Колу капетана:
0095 ""Зло ти јутро, Кола капетане!
0096 ""Да л’ не видиш, гуја те ујела!
0097 ""На Крњице сад ће удрит’ Турци.
0098 ""Него сада, за Бога једнога!
0099 ""Ради вјере и крста часнога
0100 ""Ти покупи српску сиротињу
0101 ""И бјеж’ с њима у Црницу Доњу,
0102 ""Јер да имаш срце Обилића
0103 ""А десницу Марка Краљевића,
0104 ""Не би робље мога сачувати
0105 ""Од проклете руке Персијанске."
0106 "Кад то зачу Кола капетане,
0107 "Гласом виче, пали џевердара,
0108 "А дозива доброга јунака,
0109 "По имену Новаковић-Марка!
0110 ""Ој на ноге, моје десно крило,
0111 ""Јер ће на нас сад удрити Турци,
0112 ""Но покликни српску сиротињу,
0113 ""С њима бјежи у мојим кулама,
0114 ""Има доста праха и олова,
0115 ""Пак у њима да се затворимо,
0116 ""И вјечити спомен оставимо
0117 ""Нашем роду и прапраунуку."
0118 "Кад то јунак Марко разумио,
0119 "На јуначке ноге устануо,
0120 "Гласно виче, пушку опалио,
0121 "И покличе српску сиротину,
0122 "Затвори их у четири куле.
0123 "Ситно робље при земљи ставише,
0124 "Хитри момци на таване поше,
0125 "Којих беше стотина пунана.
0126 "А кад силни Турци доиграше,
0127 "Да тад коме бјеше погледати,
0128 "Како зорно на њих ударише;
0129 "На огањ их куле дочекаше,
0130 "Докле провре крвца у земљицу.
0131 "Тада сила мало одступила,
0132 "Али огањ нигда не престаје,
0133 "Стоји вриска у куле војника,
0134 "Стоји писка дјеце недорасле,
0135 "Али им је и невоља љута,
0136 "Виде смртну уру пред очима.
0137 "Тај се бојак и до даље чуо,
0138 "То се чуло у Сеоца Доња,
0139 "У сокола Милош-капетана.
0140 "Теке Милош тај глас разумио,
0141 "Ко помаман на ноге скочио,
0142 "И упали танка џевердара,
0143 "А дозива Рада капетана:
0144 ""Ђе си, брате, Раде капетане,
0145 ""Сад ал’ игда, ако Бога знадеш?!
0146 ""И покликни твоју тевабију,
0147 ""А моја је свеђере готова
0148 ""На Колу ни ударише Турци,
0149 ""Страх је мене зграбиће га жива
0150 ""Са осталим робљем из кулина,
0151 ""Ил’ зграбити јали изгорети
0152 ""На срамоту и моју и твоју."
0153 "Кад то зачу Раде капетане,
0154 "На јуначке ноге устануо,
0155 "И окупи своју тевабију.
0156 "Полећеше момци кроз крајину
0157 "Ка јелени кроз равну долину,
0158 "Листо Коли доше спрам дворова
0159 "Ал’ су дворе Турци опасали,
0160 "И на њима јуришају храбро,
0161 "Да отворе, ал’ да их запале.
0162 "Ал’ се Срби ласно не пуштају,
0163 "Но одгоне љуту Арбанију
0164 "Жестокијем огњем из пушака.
0165 "Кад то виђе Милош капетане,
0166 "У јунака пуче срце живо,
0167 "Око себе друштво покликнуо
0168 "Којих бјеше стотина пунано,
0169 "Те на Турке скупно ударише.
0170 "А силни се Турци обратише,
0171 "Убише се огњем жестокијем;
0172 "Пушка пуца крв се пролијева,
0173 "И што ћу ти даље поп’јевати,
0174 "Тешком муком пут себи пробише,
0175 "И у б’јеле куле уљегоше.
0176 "Робље јадно кад браћу угледа,
0177 "Мало им се срце обрадова.
0178 "Капетани ту се ижљубише,
0179 "За јуначка здравља упиташе,
0180 "И остала сва дружина листом,
0181 "И ту тврду вјеру ухватише
0182 "До једнога не пуштават’ куле
0183 "У душманске у проклете руке.
0184 "Но то време много не трајало,
0185 "Јер покликну пребијела вила
0186 "Сврх Голика (?) високе планине,
0187 "Зове вила на Цетиње равно
0188 "По имену Петровића књаза,
0189 "И овако њему говораше:
0190 ""Св’јетли књаже, на знање ти давам,
0191 ""На Крњице удрише ти Турци,
0192 ""И ако им не пошљеш помоћи,
0193 ""Поробиће мало и велико,
0194 ""Изгореће огњем свеколико.
0195 ""Сам се брани Кола капетане
0196 ""Са соколом Милош-капетаном
0197 ""Из бијелих на граници кула,
0198 ""У којим’ су робље затворили,
0199 ""И бране се огњем жестокијем,
0200 ""Ал’ не има до двјеста момчади,
0201 ""А Турак’ је тридесет стотина,
0202 ""Пред њима је хотски војевода,
0203 ""Хот Хасане стари мегданџија,
0204 ""Кога штују сви царски већили,
0205 ""И остали Турци крајичници.
0206 ""Сада чини како што сам знадеш."
0207 "Када књаже гласе разумио,
0208 "Хитро скочи на ноге лагане,
0209 "Па довати дивит и артију,
0210 "И написа лист књиге бијеле,
0211 "А посла је у храброј Црници
0212 "На рукама Милош-војеводе,
0213 "И сокола Пламенца сердара,
0214 "И овако њима књаже каже:
0215 ""Чујете ли, моје четовође,
0216 ""Глас ме такви јесте допануо,
0217 ""Да Крњице у невољи цвиле,
0218 ""Од Турака нашијех душмана,
0219 ""А највише Кола капетане,
0220 ""Којино је у бијеле куле
0221 ""Су двијеста храбријех момчади,
0222 ""И осталом од крајине рајом
0223 ""Из затвора те се од њих брани,
0224 ""Но потец’те, вјерне моје слуге,
0225 ""Брже боље да му поможете,
0226 ""И не дајте робље црногорско
0227 ""Да заробе кривовјерни Турци
0228 ""Без великог проливања крвце,
0229 ""А нећете много почекати,
0230 ""Брзо ће ви Катуњани доћи."
0231 "Ону посла, другу направио,
0232 "Те је посла на Његуше равне,
0233 "На рукама војеводе свога,
0234 "Радонићу на дворове Иву,
0235 "И овако књаже књигу пише:
0236 ""Чујеш ли ме, вјерна моја слуго,
0237 ""Хитро скочи на ноге јуначке,
0238 ""И сакупи твоје барјактаре,
0239 ""А под њима избране војнике,
0240 ""С њима брже хитај у Крњице,
0241 ""Јер ни тешко у невољи цвиле
0242 ""Од Турака старије душмана."
0243 "Ону посла, а трећу направи,
0244 "Па је посла у Бајице Горње,
0245 "На рукама својега војводе,
0246 "Мартиновић-Мирку на дворове,
0247 "У њој светли књаже тако пише:
0248 ""Чујеш ли ме, вјерна моја слуго,
0249 ""Брже скупљај твоје барјактаре,
0250 ""А под њима избране војнике,
0251 ""Јер Крњице у невољи цвиле,
0252 ""Од Турака нашијех душмана,
0253 ""Па се бојат’ јада још горега,
0254 ""Јер су Турци вазда пријеварни,
0255 ""Да ни виша сила не удари.
0256 ""Зато ваља, вјерна моја слуго,
0257 ""Одит’ бранит’ своје отачаство,
0258 ""Које нама ђеди предадоше
0259 ""На аманет ка српску светињу,
0260 ""Да бранимо и крв проливамо,
0261 ""А нашега душмана гонимо
0262 ""За живота и нашега трага."
0263 "Кад је књаже књиге растурио,
0264 "Сједе мало, те се одморио.
0265 "А војводе кад књиге примише,
0266 "Сваки своју стаде купит’ војску,
0267 "А најпрви војевода Машо
0268 "Са соколом Пламенцом сердаром,
0269 "Кој’ с Црницом храбром командира,
0270 "Абер даше са књажеве куле,
0271 "Упалише топа аберника,
0272 "Који абер кроз Црницу дава
0273 "А разасла књиге на све стране.
0274 "Једну посла капетан-Илији,
0275 "И у књизи тако проговара:
0276 ""О Илија, храбри мегданџија,
0277 ""Ситна ме је књига допанула
0278 ""Од нашега свијетлога књаза,
0279 ""Да хитамо у Крњице мале,
0280 ""Јер ни тешко у невољи цвиле.
0281 ""Но сад, брате, ако Бога знадеш!
0282 ""Ти покликни Србе око тебе
0283 ""Од Годиња и од Бољевића
0284 ""С њима брже хитај у Крњице."
0285 "Ону посла, а другу направи,
0286 "Те је посла СДтанковић-Маркиши,
0287 "Капетану храброме витезу;
0288 "Трећу посла капетан-Милошу,
0289 "А четврту Милош-капетану,
0290 "Пету књигу Тому капетану,
0291 "Шесту посла Бутору сердару,
0292 "И тако им војевода пише:
0293 ""Сад ал’ игда, браћо моја драга,
0294 ""Ко је Србин и рода српскога
0295 ""Ради вјере и крста часнога
0296 ""Да је сваки хитро у Крњице,
0297 ""Јер ни тешко у невољи цвиле
0298 ""Од Турака старији душмана."
0299 "Кад војвода књиге разаслао,
0300 "Ни он неће стојати залуду,
0301 "Но окупља своје витезове.
0302 "Капетане кад књиге стигоше,
0303 "На јуначке ноге поскочише,
0304 "Те развише свилене барјаке,
0305 "Под њих купе избране војнике.
0306 "Кој’ би пјешац, притегну опанке,
0307 "Остављају мајке и љубовце,
0308 "А чобани пребијеле овце,
0309 "Нек их гоне проз планину вуци,
0310 "Сваки хита, за Крњице пита.
0311 "Први дође капетан Илија
0312 "Са својијем братом стотинашем
0313 "И с јунаком Ђукановић-Томом
0314 "Кад дођоше Коли прам дворова,
0315 "Погледали на бијелу кулу,
0316 "Ал’ је кула у дим огрезнула
0317 "Од тешкога праха пушчанога.
0318 "Промислише ере горе кула,
0319 "Док не чуше Колу капетана,
0320 "Ђе кроз кулу попијева танко,
0321 "А кликује и живе и мртве,
0322 "Соколећи браћу око себе.
0323 "Тада викну капетан Илија:
0324 ""Добро јутро, Кола побратиме!
0325 ""Јесу ли ти досадили Турци,
0326 ""И је ли ти ко жив претекао
0327 ""Од твојега робља али друштва?"
0328 "Кад то зачу Кола капетане,
0329 "Од весеља по тавану скаче,
0330 "А танкијем гласом одговара:
0331 ""Бог и с тобом, мој брате Илија!
0332 ""А не бој се, српска сиротињо,
0333 ""Сад ћеш јада виђет’ од душмана.
0334 ""Чујеш ли ме, мој брате Илија,
0335 ""Прошле ноћи около поноћи
0336 ""На мене су Турци ударили,
0337 ""Ја се браних на својијех кула,
0338 ""Досад сам се добро убранио,
0339 ""И злотворе наше одгонио.
0340 ""Но за Бога, мили побратиме,
0341 ""Хоће ли ни још помоћи доћи."
0342 "Ал’ бесједи капетан Илија:
0343 ""Не бој ми се, мили побратиме,
0344 ""Сад ће доћи српске војеводе,
0345 ""А за њима Црногорци,
0346 ""И виђећеш јада од Турака.
0347 ""Но за Бога, драги побратиме,
0348 ""Која ј’ оно силновита војска,
0349 ""Те пред црквом табор учинила,
0350 ""Свету нашу цркву оскврнила?"
0351 "Одговара Кола капетане:
0352 "Чу ли добро, мили побратиме,
0353 ""Оно ти је Бего Скадранине.
0354 ""Око њег’ је љута Малезија
0355 ""И остала војска арбанашка,
0356 ""Скандорија управо до мора,
0357 ""Од старина наши пријатељи,
0358 ""И од скора посташе злотвори."
0359 "Тад’ подвикну капетан Илија:
0360 ""Ђе си, брате, Михаилов Петре,
0361 ""И соколе, Ђукановић-Томо,
0362 ""Сад ал’ игда, моји соколови,
0363 ""Су нашије триста Србинова
0364 ""Да удримо њима на таборје,
0365 ""Па што коме Бог и срећа даде
0366 ""И његово свијетло оружје."
0367 "Како рече, на ноге поскочи,
0368 "А по среди схвати шеишану,
0369 "Пут табора јуриш учинио,
0370 "А за њим су Срби сустопице.
0371 "Кад се близу примаче окола,
0372 "Он подвикну грлом бијелијем:
0373 ""Ђе си, курво, Бего Скадранине,
0374 ""Куд си море с војском окренуо,
0375 ""До чије си допао границе?
0376 ""Излаз’ амо, да се огледамо."
0377 "Али Туре л’јено не бијаше,
0378 "Но спопаде претила дората,
0379 "На Илију загон учинио.
0380 "А Илија схвати шеишану,
0381 "На Турчина нишан саставио.
0382 "Пуче пушка ка да прогрмјело,
0383 "И погоди силнога Турчина,
0384 "У повије међу очи двије,
0385 "На четворо проломи му главу,
0386 "И посла га свецу Мухамеду
0387 "Да с њим пије слатку малвазију.
0388 "Теке паде турска поглавица,
0389 "Ту се с мјеста подигнула кавга,
0390 "Убише се огњем из пушака;
0391 "Нож сијева, крв се пролијева.
0392 "Усред турске војске огрезнули,
0393 "И Бог да зна и милост његова,
0394 "Пиличника скапулат’ ли шћаше,
0395 "Него у тој муки превеликој
0396 "Долећеше српски витезови,
0397 "А најпрви Пламенац сердаре
0398 "Са соколом Машом војеводом,
0399 "А за њима српски капетани,
0400 "Стотинаши, храбри десечари,
0401 "И остала по избору војска.
0402 "Кад војводе у Крњице доше,
0403 "Кроз крајину војску разредише,
0404 "И пред њу се с Турком поиграше,
0405 "Док дођоше на бијелу кулу,
0406 "Б’јелу кулу Синановић-Ђура,
0407 "Која бјеше пунана Турака.
0408 "Сви једанак фиску учинише,
0409 "Од које се Турци препадоше,
0410 "Те од куле врата отворише,
0411 "И из куле Турци побјегоше
0412 "Пут несретња села Драчевице.
0413 "Ал’ не дају момчад црногорска,
0414 "Но за њима хитро пристадоше,
0415 "И педесет глава уграбише,
0416 "Док их б’јели данак оставио,
0417 "А каламрак нојца прихватила.
0418 "Драчевицу огњем запалили,
0419 "У пепео те је претворили.
0420 "Отале се натраг повратише,
0421 "Околише агу Асан-агу
0422 "С буљубашом Мујом капетаном,
0423 "А са њима друга шест стотина.
0424 "И чу ли не, Асанова љубо:
0425 "Да имаде од сокола крила,
0426 "Не би пера изнијела месо,
0427 "Но га хоће ухватит’ занаго."
0428 Када зачу турска Фатимија,
0429 Стаде кукат’ како кукавица,
0430 А преврћат’ како ластавица,
0431 Кукајући пође код везира,
0432 С плачем дође, а плачно му рече:
0433 "О везиру зло му јутро дошло!
0434 "Ка ј’ Асану моме у Крњице,
0435 "Заробише њега Црногорци."
0436 Кад то зачу скадарски везире,
0437 Зачуди се, и невоља му је,
0438 Па кадуни тако проговара:
0439 "Не бој ми се, Асанова љубо,
0440 "Е тако му вјере и закона,
0441 "И нашега поста рамазана,
0442 "Док је мене на рамену глава,
0443 "Ништа бити Хасан-Хоту неће.
0444 "Јер ил’ хоћу главу изгубити
0445 "И сву моју земљу Арбанију,
0446 "Ал’ Хасана хоћу избавити."
0447 Захвали се, Бога не спомену,
0448 Кој’ Турчину ни помоћи неће.
0449 Тада везир на ноге скочио,
0450 И довати дивит и хартију,
0451 Те написа књиге на све стране,
0452 Да се купе војске изабране,
0453 И овако Туре књиге пуше:
0454 "Ко је Турчин и турског имена,
0455 "Нека Скадру ита на крајину."
0456 За три дана и три ноћи тавне
0457 Нити клања, нит’ авдес узима,
0458 Док се војска под Скадар не слеже,
0459 Што везиру многхо мило било,
0460 И узео на тефтеру војску,
0461 И налази дванаест хиљада.
0462 Него ево муке и невоље,
0463 Ере нема ваљастнога друга
0464 Ко ће ову предводити војску.
0465 Но подвикну грлом бијелијем:
0466 "Је ли мајка родила јунака,
0467 "Ил’ сестрица брата узњихала,
0468 "Ко би ову подигнуо војску,
0469 "И удрио с њоме на крајину
0470 "Избавио Хасан-Хота старца
0471 "И јунака буљумбашу Муја,
0472 "Су њихови друга шест стотина,
0473 "Вјера њему од цара нашега,
0474 "Да га хоће ставит’ мусафиром
0475 "Над свом равном земљом Арбанијом
0476 "Без промјене за девет година,
0477 "Да по њојзи сакупља харача
0478 "Без да позна цара ал’ везира."
0479 Ко чујаше, чут’ се не чујаше,
0480 Ко гледаше, преда се гледаше,
0481 До јунака хоџе Алаута,
0482 Он везира међу очи гледа,
0483 И овако те му проговара:
0484 "Чујеш ли ме, честити везире,
0485 "Ако ћеш ми дати вјеру тврду,
0486 "Да ће бити што ти сада рече,
0487 "И потписат’ ферман од султана,
0488 "Ја ћу ову силу подигнути,
0489 "И удрити силом на Крњице,
0490 "И избавит’ хотскога војводу
0491 "И његову дружину осталу,
0492 "А отале напријед минути,
0493 "Црница ме неће уставити,
0494 "Него ћу је огњем изгорети,
0495 "Српске лаве живе поватати,
0496 "Свезаћу им руке наопако,
0497 "Довешћу их теби на Бојану
0498 "Да их гледаш и да се поносиш."
0499 Кад то зачу скадарски везире,
0500 Он довати хоџу Алаута,
0501 Загрли га како мати сина,
0502 И даде му ферман од султана
0503 С његовијем ручнијем потписом.
0504 Кад се хоџа латио фермана,
0505 Од весеља на ноге скочио,
0506 Те нареди силовиту војску,
0507 И тури је на морске ђемије,
0508 И заједри Блатом широкијем,
0509 Извезе се с војском у Муриће.
0510 Отле хоџа војску разредио:
0511 Једну посла Блатом широкијем
0512 Да удари на крваву Луку,
0513 Другу посла крвавом крајином;
0514 Од Румије и села Мурића
0515 До висока врха Сутормана
0516 Све је сила турска притиснула.
0517 На све стране војску разредио
0518 Да удари на Крњице мале.
0519 Таман мину петак и субота,
0520 А освану царица неђеља,
0521 И огрија са истока сунце,
0522 Турска се је сила покренула,
0523 Коју виђе црногорска стража.
0524 Тек је виђе, Србе покликнула:
0525 "Ој на ноге, српски витезови,
0526 "По крајини разредите војску,
0527 "Метеризе тврде направите,
0528 "Ево на вас војска силновита,
0529 "Све је Блато ладно притиснуто,
0530 "Заједрили ватрени бродови,
0531 "На којих су убојни топови."
0532 Кад то чуше српске војеводе,
0533 Поскочише како соколови,
0534 По крајини војску разредише:
0535 Од крај Блата и крваве Луке
0536 Свом Бобијом до врх Сутормана.
0537 Оставише друга пет стотина,
0538 Да чувају Хасан-Хота старца,
0539 И његове шест стотина друга.
0540 Кад се српска понамјести војска,
0541 Тврде шанце те себи направи,
0542 Тада силни Турци халакнуше,
0543 И на Србе зорно ударише.
0544 Црногорци с мјеста не кренуше,
0545 Но на живи огањ дочекаше,
0546 Ту се врући бојак учинио.
0547 Ала море, да је Богу хвала!
0548 Да је коме погледати било,
0549 Кад се двије војске ударише
0550 Жестокијем зрњем из пушака,
0551 Крвавијем квочкам’ из топова,
0552 Нож сијева, крв се пролијева,
0553 Пушке пучу, а халуге јечу,
0554 Срби вичу: за вјеру хришћанску,
0555 За поштење у слободу нашу;
0556 Турци вичу свеца Мухамеда,
0557 И Халила његова посинка.
0558 Ту се бише много и за много,
0559 Побратиме, четири сахата,
0560 Још се не зна чиј’ ће бити мегдан,
0561 Јер Турака истина више је,
0562 Али Срби узмакнут’ не хоће,
0563 Но се храбро и витешки бране.
0564 Боже драги, чуда великога!
0565 Пушка пуца, све од боја јечи,
0566 Са бродовах грмљаху топови,
0567 Кроз планине јечаху одзиви.
0568 Ал’ да видиш српскога витеза
0569 По имену Срдановић-Ђука
0570 Капетана од артиљерије,
0571 Ђе намјести топа зеленога,
0572 Стаде стрељат’ по Блату ђемије,
0573 И одгонит’ од крваве Луке.
0574 У љутоме том боју крваву
0575 Добар витез на ноге скочио
0576 По имену ора попе Саво,
0577 Стотинаш је од гарде књажеве.
0578 Викну попе из грла бијела:
0579 "Ко ј’ од гарде свијетлога књаза,
0580 "Ради вјере и крста часнога,
0581 "На очиглед њима да удримо,
0582 "Па што коме Бог и срећа даде."
0583 Ријеч рече, шанац оставио,
0584 Пут Турака јуриш учинио
0585 С јатаганом у бијеле руке,
0586 За њим лети Захар барјактаре
0587 Са барјаком у десници руци.
0588 Но цикоше пушке од Турака,
0589 Погодише орла попа Саву,
0590 Рањен јунак паде на долини;
0591 Мимо њега Захар пролетио
0592 Са барјаком у лијевој руци,
0593 У десници јатагана ножа,
0594 На турскога трефи барјактара,
0595 Ножем махну, откиде му главу,
0596 А уграби свилена барјака.
0597 У то друга пуче од Турака,
0598 И десну му саломила руку.
0599 У то српски соко долетио,
0600 По имену војвода Милошу
0601 С јатаганом у десници руци,
0602 И у Турке јуриш учинио.
0603 Али пуче пушка од Турака,
0604 И погоди Милош-војеводу
0605 Посред паса, ђе не даде гласа,
0606 Тад се силан Турчин одвојио
0607 Да војводи посијечу главу.
0608 Ал’ је хитар момак долетио
0609 Од бијесне куће Ђоновића,
0610 По имену Томо капетане,
0611 Свог војводу посјећи не даде,
0612 Но Турчина на пушку дочека,
0613 Те му живо срце истргао,
0614 А повади свога јатагана.
0615 Да Турчину посијече главу.
0616 Али пуче пушка од Турака,
0617 И погоди Тома капетана
0618 У повије међу очи двије,
0619 Ни жива га зеља не дочека.
0620 У то се је Туре одвојило
0621 Да објема посијече главе,
0622 Ал’ се хитро момче намјерило,
0623 По имену Ивовић Лазаре,
0624 На капу му златна перјаница,
0625 Ал’ не жали живот за поштење,
0626 Буљумбашу турску причекао,
0627 Те на њега обрну шишану,
0628 И с црном га земљом саставио,
0629 Па извади јатагана свога,
0630 На Турчина залеће се трком
0631 Да му пасју посијече главу.
0632 Али пушка пуче од Турака,
0633 Те Лазара дивно погодила,
0634 Поломи му токе на прсима,
0635 А кроз токе срце изгорела,
0636 Врх Турчина паде Лазар мртав.
0637 У то српска момчад долећеше,
0638 Мртву своју браћу уграбише.
0639 Тад се двије војске саставише’
0640 Једна другој веље муке дају.
0641 У највишој муки и невољи
0642 Када бјеху јадни Црногорци,
0643 Долећеше два од горе змаја,
0644 Дв’је војводе Катунске нахије,
0645 Иво Раков с Мартиновић-Марком,
0646 А за њима млади барјактари,
0647 Под барјаке Срби оружани.
0648 Кад дођоше дв’је српске војводе,
0649 И страховит бојак видијеше.
0650 Не би време уређиват’ војску
0651 Јер виђаху браћу у невољи,
0652 Но једанак удрише на Турке.
0653 Са великом фиском и пријетњом
0654 Са свих страна на њих навалише,
0655 И команду њихову смрсише,
0656 Погибоше турске војсковође,
0657 А барјаци осташе им пусти,
0658 Које грабе момчад црногорска.
0659 Ово Турци стрпљет’ не могоше.
0660 Него своја плећа окренуше.
0661 Оно оџа гледа Алауте,
0662 Гледајући бијежати стаде.
0663 За њим трчи Милош капетане
0664 С јатаганом у бијеле руке,
0665 Трком трче, б’јелим грлом виче:
0666 "Стан’ полако, оџа Алауте,
0667 "Да ти речам двије три ријечи."
0668 Оџа бјежи, не обрће главу.
0669 Али ко ће утећи соколу?
0670 Живо му се прими на рамена,
0671 И за русу ухвати га браду,
0672 И добро му посијече главу.
0673 У то дође Перазић Павићу,
0674 И пос’јече турскога јузбашу,
0675 Ма га тешка рана допанула
0676 У десници у рамена допанула
0677 У то сердар дође попе Јоко
0678 Од бијесне куће Војводића,
0679 И ухвати живога Турчина.
0680 Тада војска српска навалила,
0681 И у Турке јуриш учинила,
0682 Разагоне Турке кроз крајину
0683 Као вуци бијеле јагањце,
0684 Докле под врат наврнуше Турке,
0685 И к дубоку Блату доћераше.
0686 Ал’ да гледаш ојађене Турке
0687 Ђе не жале у Блато скакати,
0688 За не дат’ се живи Црногорцем.
0689 Утопи се дванаест стотина,
0690 Вода ждре, а мита не пита,
0691 И она их од боја растави.
0692 Њешто Турак’ Скадру граду оде
0693 Да се хвале својему везиру,
0694 Како им је било са Србима.
0695 Црногорци натраг се вратише
0696 Са крвавим рукам’ и оружјем,
0697 Са великим пл’јеном од Турака,
0698 Са главама и св’јетлим оружјем,
0699 Са капама и с буздованима,
0700 С доламама и с чадоровима,
0701 И осталом свитом небројеном,
0702 Које трагу служи за поштење.
0703 Кад то виђе Хасан-Хоту стари,
0704 Препаде се, и невоља му је,
0705 Стаде кумит’ српске војеводе
0706 Да му даду божју вјеру тврду
0707 Да нипошто изгубит’ га неће,
0708 А он да ће предат’ се с Турцима
0709 У њихове пребијеле руке.
0710 Тако њему даша вјеру тврду
0711 Да нипошто изгубит’ га неће,
0712 Ни никакве хиле учинити
0713 И његову другу ниједноме.
0714 Тада Асан на ноге скочио,
0715 И од куле врата отворио,
0716 И предаде Србима оружје.
0717 Војеводе кад робље примише,
0718 Узеше их на тевтер бројити,
0719 И нађоше друга пет стотина,
0720 Пет стотина и педесет равно
0721 С поглавицом од све Арбаније.
0722 Црногорци тад се искупише,
0723 Мртве турске главе покупише,
0724 На границе своје поперише
0725 Да гледају пут Скадра бијела,
0726 Када ће их везир откупити,
0727 Како што се бјеше захвалио
0728 У свом двору Асан-Хотовици.
0729 Витезови кад се саставише,
0730 Ту ти шемлук велик подигоше,
0731 Вишњем Богу славу учинише
0732 За њихово словно добитије,
0733 Које Србу служи за поштење,
0734 Св’јетлом књазу на славу и дику,
0735 И његову двору високоме.
0736 Мртву своју браћу саранише,
0737 Опијело дивно опојаше,
0738 А остала војска се окрену
0739 Пјевајући и пушкарајући,
0740 Са великим пл’јеном и одором,
0741 Сваки своме мјесту и огњишту.
0742 Весели се, Петровићу књаже,
0743 И ти ц’јела ломна Горо Црна,
0744 Која у се њивиш соколове,
0745 Те душмане хватају за браде,
0746 Гонитеље вјере Исусове.
0747 Плачи, плачи, Асан-Хотовице,
0748 Јер ти Асан мину пут Цетиња,
0749 Да се књазу за мегдан похвали,
0750 Ког одржа са Црногорцима,
0751 У Крњице на крају границе,
0752 Ђе се и сад обиљежје храни
0753 Од крвавог њинога састанка,
0754 Да се прича и приповједа,
0755 Док јунака и српскога сина.