Пјесма генералу Неранчићу
0001 Јоште зора није заб’јелила,
0002 Ни даница лица помолила,
0003 Кличе вила с високе планине,
0004 Те дозива у српске равнине:
0005 "Весели се, српска земљо равна,
0006 "Невесела која си одавна,
0007 "У теби је цвијет процвјетао,
0008 "Око тебе бостан осв’јетлио
0009 "Од неранче воћке племените,
0010 "Дивна паха, а и поносите,
0011 "Јасној га је зори даровала,
0012 "А зора га даници казала:
0013 ""Ој данице наша другарице,
0014 ""Ево цвијет наше узданице,
0015 ""Кој’ ће прегнат’ Турке преко гора,
0016 ""Док прећера преко слана мора.
0017 ""Узети ће од Турака крило,
0018 ""Што је прије Деспотово било.""
0019 Кад то чуше српски витезови,
0020 Све војводе момци и кнезови,
0021 Сви скочише на ноге јуначке,
0022 Хватише се за пушке дугачке,
0023 Повикнуше, Бога споменуше,
0024 Заиграват’ и поп’јеват’ сташе:
0025 "Кад ће зора св’јетла осванути,
0026 "И откуда сунце огранути,
0027 "И наранча лишће окитити,
0028 "За калпаке перје повјесити?"
0029 Гласом поју, рукама пљескају,
0030 Веселе се, срести га чекају
0031 С развитима свилени барјаци
0032 И с пламени мачи гребештаци.
0033 Овако ће њему говорити,
0034 Сви из гласа њега поздравити:
0035 "Добро дошла, наша узданице,
0036 "Сјајно сунце љепше од данице!
0037 "Одавно смо јадни уздисали,
0038 "Уздишући на небо гледали,
0039 "И молили Бога великога,
0040 "Да нам пошље од рода икога,
0041 "Од ког би нас огријало сунце,
0042 "Избавило из турске тамнице,
0043 "Поновило дворе Неманића,
0044 "Што су сада у Отмановића;
0045 "Опалило мечет и мунаре,
0046 "Обасјало цркве и олтаре."
0047 Дјевојке су кола изводиле,
0048 И оваке пјесме испјевале:
0049 "Сунце наше, не скриј своје зраке,
0050 "Него сјаји браћу кроз облаке
0051 "И дјевојке драге сестре твоје,
0052 "Које теби свилен барјак кроје,
0053 "На барјаку сјајне орле шију,
0054 "А на главу златан в’јенац вију
0055 "За таквога витеза јунака,
0056 "Кога давно не родила мајка."
