Пут око света (комедија у десет слика)/7

◄ VI

VII

VIII ►

VII

АПОТЕКАР и ПРЕЂАШЊИ

АПОТЕКАР:
(Долази хитро са телеграфистом и г. Симом. Сви су свечано обучени, са кокардама. Апотекар има цилиндер).
Добар дан, госпођо! Но, дошао је једанпут тај свечани час. Не можете веровати, какво је узбуђење у вароши. Господин прота је одобрио и звона да звоне.
ПЕРСА:
Г. Земличка, по Богу брате, зашто тако радите?
АПОТЕКАР:
Молим?
ПЕРСА:
Шта учинисте од мога мужа и моје куће?
МИКА:
Дозволите ми, госпођо, да узмем у заштиту нашег суграђанина и брата Словена. Није он сам био тога мишљења, да газда Јованче путује. То је мишљење свих напредних људи.
Г. ТОМА:
(Пргаво).
Да, таквих као ви.
МИКА:
Да, као ја, господине. Ја сам један модеран телеграфиста и светски човек, који сам, као деветогодишњи хугиста радио у Веограду на међународној линији, морао пристати уз оне, који су били за путовање. Ја, видите, и сада налазим да је дужност сваког грађанина, да, сем своје уже отаџбине, позна и своју ширу отаџбину!
Г. ТОМА:
Па, молим вас, кад је то дужност сваког грађанина, што ви, господине, нисте отпутовали у свет, и што овај господин (Покаже на апотекара) није отпутовао у свет?
АПОТЕКАР:
Молим, ја сваке године путујем у Мехадију.
МИКА:
А мислите да не бих желео путовати? Ако тако мислите, чините ми неправду! Једанпут сам у Београду имао прилике да експедирам депешу за Буенос-Аирес. Замислите, Буенос-Аирес. Верујте, уздисао сам: Буенос-Аирес.
Г. ТОМА:
Хм' Буенос-Аирес, и то ми је нешто! Јагодина, господине, Јагодина, какав Буенос-Аирес!
Г. СИМА:
(Који је за то време био на вратима, прилази хитно).
Долазе, ево их!
АПОТЕКАР:
Но, ето, а ми разговарамо! (Узмува се). Извините, молим!... Дакле, пазите, овде ће стати певачко друштво, овде, ево овде, музика. Пазите, г. Мико, музика свира: „Хеј Словени!” А певачко друштво пева: „У жарку Африку”. Ви, г. Симо, ви ћете се попети на овај дуд, даћете шнуфтиклом знак, тамо на Ђурђево брдо да пуцају прангије.
Г. ТОМА:
А шта, и прангије ће пуцати? Е, ако, ако!
ТЕЛЕГРАФИСТА:
Молим вас, ми желимо овај епохалан догађај да обележимо; нас тројица, који претстављамо приређивачки одбор, уложили смо све своје силе.
Г. СИМА:
(Који је опет био на капији, дојури).
Ево их, забога! (Споља се чује ларма).
АПОТЕКАР:
(Буни се).
Ево их, молим, ево их! Ево их, забога! Али, забога, ето их! (Музика).

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Бранислав Нушић, умро 1938, пре 86 година.