Прољеће (1887)
ПРОЉЕЋЕ
Гле красоте, гле љепоте
Што се сада створи!
Гле како се љупка, мила
Тица пјесма хори.
Пупољци нам са свих страна
Своје главе дижу,
А мириси разног цв'јећа
У груди нам стижу.
Љубичица красна, мила,
Шири листе своје,
А славујак код ње стао,
Умиљато поје.
Челица нам лака, хитра,
Око цв'јећа л'јеће,
Прољеће је мило дошло,
Мировати неће.
Забруј'о је већ и поток
Студени и 'ладни,
Весел'те се сада и ви,
Сиромаси јадни.
Радостан је сада пастир,
Па уз фрулу свира,
Око њега мило стадо,
Па травицу бира.
Ратари се са свих страна
Журе својим ралом,
- Сада има и лептира,
Благо Ники малом! -
Долетјела хитра ласта,
Кроз зрак се вијуга,
Поносито стао славуј,
Гледа је из луга.
Хвала теби, мили Боже,
На оваком дару!
Још Србину уз прољеће
Пошљи славу стару!...
1887.