Прољетни сонет
| Прољетни сонет Писац: Мирко Королија |
Април, лијепи ефеб, опет дође
с плимом цвијећа, с јатима вјетрова
и с пљуском сунца сред мојих вртова,
и ногом пуном росе стазе прође.
Ја пођох за њим, пун жеђи и снова,
у прољеће свјеже, ко̂ што пође
весело једро, кад вјетар надође,
лако и пуно чежњивих срсова.
Ходих уз поља, вртове и море;
докле у сваком шуму лисне горе
слушах твој глас набујао и плах,
у сваком звуку кикот твој пун жуда,
и док у сунцу, небу, земљи, свуда
осјећах тебе незнану, твој дах!
Извор
уреди- Петровић, Б. 1971. Српска књижевност у сто књига, књига 57: Песници 1. Нови Сад: Матица српска, Српска књижевна задруга. стр. 240.
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Мирко Королија, умро 1934, пре 90 година.
|