Протекција (комедија у пет чинова)/69
IX
МАНОЈЛО, ЈОВАНКА
МАНОЈЛО (Сам): Опет ја! Да покварим — ја; да поправим — опет ја! И сад, ако се тамо не погоде, опет ће: ’Ајде, Манојло, реци овоме господину, да је сувише високо скочио, Само ту лежи зец, што овај сад није сувише високо скочио, јер је Аћим замесио нешто крупно тамо код министра. Нека каже он шта хоће, ал’ замесио је, друкче не може бити!
ЈОВАНКА (Дотрчи): Оче, оче! Канда је тамо прошевина, је л’ те — тако нешто изгледа?
МАНОЈЛО: Чућеш кад буде време да чујеш!
ЈОВАНКА: Ал’ молим вас, оче, само бих нешто волела да знам: зар неће господин Младен узети Јулку, зар то није већ свршена ствар?
МАНОЈЛО: Свршена је, али наопако.
ЈОВАНКА: Наопако?
МАНОЈЛО: Одбили су га. Ја сам му то баш у очи казао.
ЈОВАНКА: Ви? А је л’ те, оче, је л’ му било криво, је л’ га било жао?
МАНОЈЛО: Па и није; изгледа ми као да је једва чекао.
ЈОВАНКА (Усхићена): Је л’ истина? (Хоће да га пољуби).
МАНОЈЛО: Де, шта ти је сад? ’Ајде, 'ајде, остави ме; морам и ја тамо да помогнем. Не може се ништа без мене свршити као што ваља. (Оде у собу).
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Бранислав Нушић, умро 1938, пре 86 година.
|