Промена

Промена  (1902)  Писац: Јован В. Маговчевић

Бејаше млада, тек процвао цвет;
Слушасмо радо голупчета гук;
Бејаше тиче тек пустило лет;
Челици вредној тек се чуо зук.

Не беше капљу замутио прах,
Не беше чиста изгубила сјај:
Невине душе осећасмо дах,
Пролећа љупког ми гледасмо мај.

Пуна живота, — у животу над! —
Младица красна, без чворова прут;
На небу живота тек месец млад,
Што за̏ собом сјајан оставља пут...

... Ал’ неста цвета, и остаде трн;
Голупче красно свој промени гук;
Вран место њега сад загракта црн,
Јеине ноћне сад се зачу хук!

Капљицу чисту натруни трун,
Месецем зимским замени се мај,
Оголи цветни и лиснати жбун,
Чедности нежној виде се крај!

Израстоше чвори на пруту том,
Врлина њених отпаде род,
Помрча месец на путу свом,
И мрачан по мраку продужи ход.

Крилатом створу што бејаше леп,
За којим суза у оку ми сја,
Отпадоше крила, израсте реп —
Мргодно зачуђен остадох ја!

Извор

• 1902. Српски књижевни гласник, година 1902, књига 8, стр. 582.

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Јован В. Маговчевић, умро 1941, пре 83 године.