Пролеће (Војислав Илић)
Пролеће
Пролеће Писац: Војислав Илић |
- Пролеће мило на земљу слази,
- И сунце здрави поља, брег,
- Студене зиме губе се трази.
- И копни снег.
Разбивши срдито лед, с планинских висова тавни'
Сребрни поток шумно управља светли скок,
И бурно мумла и ври - и пада у цветне равни
- Блажени ток
Како је чаробно све! Кô скромна стидљива нева,
Природа љупко свија невини, бајни крас,
И цвеће расипље свуд и славуј песме јој пева,
И с фрулом пастирском благо стапа се његов глас.
- И вредни ратар облази пола,
- Припрема семе, оштри плуг;
- И све је срено - поље и дола,
- И густи луг.
Све слави пролећа дан. И мрачни ките се лузи,
И ветрић шумори немо и живот поздравља млад
Подмлађен зове нас свет, са песмом кликнимо друзи:
- Да живи над!
И ти, О мили анђеле мој! позвана божанским звуком,
Припреми чаробне дворе, кад сунца изумре моћ,
Над ружичасти наш свет да Љељо узвије руком,
Спокојни, плави вео и тиху сањиву ноћ
- И грли, љуби, и стидљивим красом
- Заварај, душо, бледи сан,
- Док весник зоре не поздрави гласом
- Весели дан!
април, 1883
Извори
уреди- Војислав Илић: Целокупна дела, Књига I, страна 46-47, Издање Свесловенске књижаре, М. Ј. Стефановића и Друга, Београд, 1922.
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Војислав Илић, умро 1894, пре 130 година.
|