Пролетни звуци

Петар Кочић

Пролетни звуци

Пролетни звуци Писац: Петар Кочић

С пољана влажних уморне земље
Копрена зиме тихо се диже
И бујно доба пролећа жељ'ног
С чарима љупким на земљу стиже.

На плавом небу сунашце дрхће;
Пролетне песме звуци се оре -
Подмлађен живот шири се, буја
Кроз пуста поља и неме горе.

Кристални поток сребрним током
Несташно плави пропланке цветне,
Љубица плава где слатко снева
Заносне снове младости сретне.

У сетном складу природа јеца
И болно прича пролећу бајну,
К'о нежна мајка чедашцу своме
Окрутне зиме несносну тајну.

*

"Придруж' се и ти", велиш ми, друже,
"Ускрслој песми природе будне -
Тамо ћеш наћи у чистом храму
Освештан венац утехе жудне".

Када ми роду слободе сине
И блесне моћно кроз вео мрачни,
Онда ће срце грлити с песмом
Пролеће љупко предела зрачни'.

Ал' данас за ме утехе нема,
Пролеће само, о, друже мили,
Низ бледо лице сузе ми мами,
Докле ми народ у ропству цвили.

Напомене

И ова пјесма објављена је у истом листу (Подмладак, I, 1897-98, бр. 21), с ознаком датума када је написана: Београд, 15. марта 1898.

Извори

• Петар Кочић: САБРАНА ДЈЕЛA I-IV, Ars libri • Бесједа • ТИА Јанус и Пројекат Растко библиотека српске културе на Интернету, aприл 2002.

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Петар Кочић, умро 1916, пре 108 година.