Прехвала/60

Прехвала
Писац: Јован Суботић
ШЕСТИ ПРИЗОР

ШЕСТИ ПРИЗОР
Дворана у стану жупановом у Дукли.

ТОМИСЛАВ (умотан уђе крадимице):
Морам гледат’ да се овај час јошт
С њом састанем. Касно сам дошао.
Већ јс све за венчање спремљено.
Један сат јошт — навек је изгубих!
Ту је негде. Ова или она
Врата воде њојзи. Али која?
Добра срећо сад ми ти помози.
(Хоће нолево да иде, и пође, но у тај пар чује
с десне стране ход.)
Ход се чује!... То је нога женска!
Можда је она? Боже помози ми!
Може бити да је то Милена?
То би јоште и најбоље било;
Милена ми зацело је верна!
Најбоље ће бити склонити се,
Док не видим ко је, и како је!
(Умота се и изиђе.)

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Јован Суботић, умро 1886, пре 138 година.