* * *
[Престан’, престан’, кишице]
Престан’, престан’, кишице,
молила те мајка,
до Петрова данка.
На камену седела,
двоје деце држала: 5
првом име Навора,
другом име Преора;
преврну се небо
као чисто сребро.
(268, с. 168)
|
|
Певач, место записа и напомена
Референце
Извор
- Раденковић, Љубинко: Народне басме и бајања; Градина, Ниш; : Јединство, Приштина; Светлост Крагујевац, 1982., стр. 381. бр. 629.
- Миодраговић, Ј. Народна педагогија у Срба или како наш народ подиже пород свој, Издање Задужбине Ил. М. Коларца 150, Београд, 1914. стр. 168.
