Презирем
Презирем рђу која се плаши,
Јер не сме Србин плашљивац бит';
Јунаци славни, дједови наши,
Знали су за род и крвцу лит.
Презирем оног што се одриче
Имена дичног, имена свог;
Изрод је прави, свак' нек' на њ' виче,
Из нашег јата гонимо тог.
Презирем оне будале глупе
Што им је вјера братимству трн,
И они нек од нас одступе,
Нек' им је образ до в'јека црн.
Презирем силно, презирем строго
Издајник ко је завичаја свог;
Од куге мрске гори је много,
Проклество на њ' ће осути Бог.
Презирем рђу која се плаши,
Јер не сме Србин плашљивац бит',
Јунаци славни дједови наши
Знали су за род и крвцу лит'.
Бар, Мило Јововић, „Голуб“, број 14., у Сомбору, 15. септембра 1905., стр. 218.