Праведник

Војислав Илић

Праведник Писац: Војислав Илић

Умре једна бедна жена,
И за њоме оста син,
Сва утеха слатка њена,
Нежан као бели крин.
И завапи горко она
Пред светињом Божјег трона:

„О Господе, који храниш
Сваку живу земску твар,
Који слабе од зла браниш
Као вечни, славни цар.
Усрећи ми чедо моје
По доброти воље Твоје”.

И Господ је саслушао
Молбу бедне мајке те,
Анђела му чистог дао,
Да над њима вечно гре;
Да га мучном стазом води
К чистој правди и слободи.

И синак је путем грео,
Којим трње ниче тек,
Увек благ, но увек смео,
Мучећи се цео век.
Док једаред, црни јаде;
Од тиранске пушке паде.

А заступник вечног Бога
Кад последњи зачу крик,
Са светлошћу лица свога
Обасја му бледи лик —
И онда се с њиме врати,
Где га брижна чека мати.

Бог је тако испунио
Сиротиње слатки над,
Син је њезин срећан био,
Јер је мајка срећна сад.
Она грли сина свога,
И обоје славе Бога.

30. мај 1890.

Извори

• Војислав Илић: Лирско песништво, страна 180-181, 2. књига, Вук Караџић, Београд.

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Војислав Илић, умро 1894, пре 130 година.