Снијег паде о Ђурђеву дану,
Не може га тица прелетјети.
Дјевојка га боса прегазила;
За њом братац папучице носи:
„Је л' ти, сејо, по ногама зима?" — 5
„Није мени по ногама зима,
„Већ је мени по мом срцу зима;
„Ал' ми није са снијега зима,
„Већ је мени с моје мајке зима,
„Која ме је за недрага дала." 10
Српске народне пјесме, скупио их и на свјет издао Вук Стефановић Караџић, књига прва, у којој су различне женске пјесме, државно издање, Биоград, Штампарија Краљевине Србије, 1891, стр. 236.