Поштопото посланик/7
ЧИН II
ПРИЗОР I
(преставља исту собу.
Поповић седи у шлафроку и кућној капици па пише)
ПОПОВИЋ сам:
Проклети програм. Нисам целу ноћ спавао, како сам јуче сео писати, тако сам и освано, и једва сам га саставио! Никад ни помислио нисам да је то толико тешка ствар написати штогод, особито за мене који нисам никада пискарао, осим кад год по које писмо. Писмо додуше знам написати. „Љубезни пријатељу! Ја сам фала богу здрав, које желим и теби од милостивога Бога, да те ово моје писмо у здрављу затече. Поздрави шогора и шогорицу са њиховом децом, поздрави кума и кумицу заједно са кумчетом и прими искрени [поздрав] од твога теби добро желећег пријатеља, који остајем у Н. Саду, у дне овога и онога, Васа Поповић. Ето ти готово писмо, али програм, тај се сасвим другчије пише. Фала Богу кад сам само готов. Истина, много ме је труда стало, него је и лепо испао. Док га прочитам Јазавцу, тај ће разрогачити очи. Сад само да га још мало дотерам. (пише даље).