Пошла Стана да кумује,
С милог брата Микајила.
Мину гору без говору.
Кад беоше на крај гору,
Седе Стана да ладује. 5
Проговара брат Микајил:
Што је лице за љубење,
Што је грло за грљење.
...?
Референце
Напомене
Живка Горчић
Бабичко
Извор
Сергије Димитријевић, Народне песме лесковачког краја, Свеска 2, Лесковац, Народни музеј, 1988., стр. 16.