Пошла Стана

* * *

Пошла Стана

Пошла Стана да кумује
с милог брата Манојила.
Пројде гору, најде воду,
поче Стана да се мије;
стану лице како сл’нце, 5
а под грло ред жл’тице.

---

Референце

Извор

• Драгослав Манић Форски, Антологија лужничких народних песама, Бабушница : [б. и.], 1974., стр. 34.