* * *
[Пошао чудан човек у чудну гору]
Пошао чудан човек у чудну гору,
са чудном секиром,
да одсече чудну греду,
да направи чудан плуг,
да изоре чудну њиву, 5
да посеје чудно жито...
И отидне у чудну гору
и одсече чудну греду,
и направи чудан плуг,
и пооре чудму њпву, 10
и посеје чудно жито.
Па позове чудне момке
и чудне девојке
да пожању чудно жито.
Они га пожњеше и отераше 15
на чудно гумно,
па га тамо оврхоше,
па га натоваригпе на чудна кола,
па га пратише по чудном човеку,
да га тера на чудан пазар 20
и да га прода за чудан новац.
Чудан човек отишао је чудним путем,
са чудним житом и стигао је
на чудан пазар,
па је викнуо: 25
„Ево чудни људи, чудног жита,
на чудном пазару.
Чудно било нашем... (име болеснику),
ко се на њега почудио, те га урочио...
Тако три пут по девет пута.
|
|
Певач, место записа и напомена
Референце
Извор
- Мијатовић, Станоја М. Народна медицина Срба сељака у Левчу и Темнићу, СЕЗ, XIII (1909), с. 313-314.
- Лазаревић, Велибор: Народне басме и лечења у Левчу и Темнићу; Лепосавић : Институт за српску културу Приштина - Лепосавић, 2020., стр. 151-152. бр. 4.
