Пошао низ поље Милован

* * *


[Пошао низ поље Милован]

Пошао низ поље Милован (или како му је име).
Цвили, пишти до Бога се чује.
Пушта глас до неба,
сузе до земље.
Срела га Божја Мајка - Богородица. 5
„Шта је тебе, Миловане,
те цвилиш, те пиштиш,
до Бога се чујеш?
Пуштио си глас до неба,
сузе до земље." 10
„Како шта је, Божја Мајко-Богородице!
Натурило се; наметнуло се
од светка, од петка;
натура, намера, намета;
црвени ветар, 15
плаветан ветар,
зелени ветар,
жут ветар,
горски ветар,
коски ветар, 20
хладан ветар,
врућ ветар,
живи ветар,
вијор-ветар,
вилски ветар. — 25
Трпет’ не могу,
живет’ не могу!"
„Не бој се, Миловане!
Пратићу ти Станику бајалицу.
Избајаће, ишчупаће, ископаће, 30
избрисаће, ишчистиће.
Испратиће у пусто село,
у Калејску Гору,
где петао не пева,
где пас не лаје, 35
где ватра не гори,
где се хлеб не меси,
где сунце не греје,
где ветар не веје,
где коњи не вриште, 40
где људи не вичу,
где говеда не ричу,
где козе не врече,
где овце не блеје,
где свиње не грде, 45
где мачка не мауче; —
где нигде ништа нема
за Богом, за душом."
„Мало време прође,
ту Станика дође. 50
Избаја га, ишчупа га,
ископа га, избриса га,
ишчисти га, испрати га
у пусто село,
у Калејску Гору, 55
где петао не пева,
где пас не лаје,
где ватра не гори,
где се хлеб не меси,
где сунце не греје, 60
где ветар не веје,
где коњи не вриште,
где људи не вичу,
где говеда не ричу,
где козе не врече, 65
где овце не блеје,
где свиње не грде,
где ћурке не пућкају,
где гуске не гачу,
где шотке не вичу, 70
где мачка не мауче; —
где нигде ништа нема
за Богом, за душом."


Певач, место записа и напомена

Референце

Извор

  • Бушетић, Тодор М. Народна медицина Срба сељака у Левчу, СЕЗ, XVII (1911), с. 548-549.