Порука (Симо Поповић)

Порука Писац: Симо Поповић

1.

О славуји, што играте
Са гранчице на гранчицу:
Да л’ сте вид’ли, да ли знате
И умилну моју птицу?

Та лепа је, дивотна је,
Дивнија је од вас сваке!
Знаћете ју, јер једна је —
Небо, земља нема таке!

Па идите до ње часом,
Одлетите лако, лако,
Па јој појте милим гласом:
Јоште љуби јако, јако!...

2.

О вихори, лаких крила,
Куда тако ви летите?
Знате л’ где је моја мила?
Да ју милу поздравите.

Пригрл’те јој тело млечно,
Пољубите лице бело,
Кажите јој, да је вечно
Љуби срце, што је свело.

Однес’те јој песму моју,
Шапните јој тихо, лако,
И славуји њој већ поју:
Још те љуби јако, јако!...

3.

Сузе моје, дигните се
У облаке натуштене,
Нек вас облак там’ понесе
На призоре душе њене.

Па к’о роса јутра блага
Спустите се њој на цвеће,
Видеће вас душа драга,
Ал’ за цело познат’ неће.

Па кад дође цвет да бере
Шапните јој тихо, лако. —
Нек се сети тврде вере:
Још те љуби јако, јако!...

Извор

1866. Вила. Година друга, број 51, стр. 812.

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Симо Поповић, умро 1921, пре 103 године.