Породични правилник за чланове Српског краљевског дома (1909)

Ми

Петар I

по милости Божјој и вољи народној

Краљ Србије

налазимо се побуђени да за све чланове Свога Краљевског дома утврдимо

Породични правилник

за Чланове Српскога Краљевског Дома

Члан 1.

Чланови Краљевског Дома династије Кара-Ђорђеве:

a) Краљ Петар I
б) Његови синови: престолонаследник Александар и Краљевић Ђорђе;
в) Његова кћи Jелена, до удаје њене;
г) Његов брат Кнез Арсен Кара-Ђорђевић са сином Кнезом Павлом А. Кара-Ђорђевићем;
д) Потомство Престолонаследника Александра, Краљевића Ђорђа и Кнеза Павла.

Члан 2.

По члану 57. земаљског устава Краља наслеђује Његово мушко потомство из законитог брака по реду прворођења.

Члан 3.

Како се Краљевић Ђорђе, најстарији син Краља Петра I одрекао престолонаслеђа и свих права истога, оставком од 12. марта 1909. године која је примљена и објављена актом државним од 14. марта 1909. године и прокламацијом од 15. марта 1909. год. наследство је престола са свима правима прешло по чл. 57. Устава на другога сина краља Петра I садашњег Престолонаследника Краљевића Александра.

Члан 4.

Чланови Краљевскога Дома из куће Краља Владаоца и Престолонаследника имају титулу Краљевскога Височанства.

Осталим члановима Краљевскога Дома припада титула Височанства.

Члан 5.

Краљ Владалац је врховни старешина и заштитник свима члановима Краљевскога Дома.

Без Његовог нарочитог одобрења ниједан члан Крањевског Дома не може извршити никакво дело или поступак јавнога значаја, нити ступити у какве год трајне обавезе према коме било.

Краљ се стара свима средствима ја у Краљевском Дому, увек без изузетка, владају правила и обзири части, реда и примерног понашања, достојни Дома Краљевскога.

Члан 6.

Сви чланови Краљевског Дома дужни су сматрати и поштовати у лицу Краља старешину свога дома и помагати Му у вршењу Његовог старешинског задатка, савршеном и беспрекорном оданошћу и послушношћу.

Члан 7.

Ниједан члан Краљевскога Дома не може ступити у брак без претходног пристанка и одобрења Краљева. Брак закључен противно овом правилу, носи собом искључење из Краљевскога Дома.

Члан 8.

Одобрење Краљево за женидбу или за удају кога члана Краљевскога Дома издаје се у облику нарочитог писма, које премапотписују Митрополит и Министар Председник.

Члан 9.

Кад који члан Краљевскога Дома оснује засебну кућу и добије своје засебно имање, не може, тога ради, изаћи испод власти Краљевске, прописане овим правилником, и дужан је послове соје куће водити уредно не дајући повода никаквим жалбама.

У противном случају Краљ има право, да нареди све потребне мере за правилно вођење дотичне куће.

Члан 10.

Без одобрења или пристанка Краљевс ниједан члан Краљевског Дома не сме се задуживати преко могућности отплате, која се обележава тромесечним редовним приходима дотичнога члана.

Члан 11.

Ниједан члан Краљевскога Дома не може примати нити наследство нити какву дотацију без пристанка и одобрења Краљева.

Члан 12.

Чиновници у Двору, придодати ма коме члану Краљевскога Дома или у засебним кућама Краљевскога Дома, биће постављени с пристанком или одобрењем Краљевим.

Члан 13.

Краљ ће Својом наредбом одређивати у коме ће месту који члан Краљевскога Дома становати.

Промена места становања такође ће се одобравати или одређивати наредбом Краљевом.

Члан 14.

Ниједан члан Краљевског Дома не сме се, без одобрења Краљева, стално настанити, примити службе какве на страни.

И краћа путовања чланова Краљевскога Дома на страну не могу се предузимати без претходног одобрења Краљева.

Члан 15.

Према одредби чл. 133. Устава земаљског, по којој ниједан члан Краљевскога Дома не може бити министар, чланови Краљевскога Дома имају се спремати за службу или рад у војсци, у просвети, у уметности или у цркви, према својим нарочитим наклоностима.

Члан 16.

Према врховном правилу Краљ, као старешина Краљевскога Дома, управља васпитањем свију чланова Краљевскога Дома и онда кад опште старање о васпитању деце припада њиховим родитељима.

Члан 17.

Краљ је дужан старати се о свима потребама деце Краљевога Дома на случај да би остала без родитеља.

Члан 18.

Краљ има неограничено право да у Краљевском Дому држи ред Краљевскога Дома достојан свима средствима којима располаже.

Члан 19.

Установљава се за оцену и расправу дисциплинских иступа Дворски Савет: У Дворски Савет улази Краљ, Престолонаследник (ако је пунолетан), чланови Краљевскога Дома, који су навршили 21 годину, Митрополит, Министар Председник, Министар Правде, Председник Државног Савета, Председник Касационог Суда. Краљу се оставља право да дисциплинске иступе, по прописима овога правилника, или кад то сам нађе за потребно, изнесе, савета ради на процену и расправу овога Дворскога Савета.

Члан 20.

Дисциплинске казне, којима ће се Краљ служити у управи Краљевкога Дома ове су:

a) Опомена, поверљива или јавна за све чланове Краљевскога Дома, која се записује;
б) Укор, поверљив или јаван за све чланове Краљевскога Дома, који се записује;
в) Искључење из свих почасти на краће или дуже време, поверљиво или јавно, за све чланове Краљевскога Дома;
г) Искључење из Двора на краће или дуже време, по одредби, поверљиво, познато само члановима Краљевскога Дома, или потпуно јавно, које се с побудама штампа у службеним новинама;
д) Искључење из Двора за навек. У случају овакве казне неопходно је саслушање Дворског Савета.

Јавност међу члановима Краљевскога Дома извршиће се саопштењем дотичне дисциплинске казне свима члановима Краљевскога Дома.

Члан 21.

Сваку казну коју Краљ изрече над чланом Свога Краљевскога Дома, Краљ може и опозвати кад се та мера оправдава зарзолима поправке или уништењем узрока који су ту казну изазвали. Дворски се Савет у овом случају саслушава, ако је случај горе помену у чл. 20 под д).

Члан 22.

Као старешина Краљевскога Дома, Краљ располаже свима материјалним средствима истога и издаје све наредбе, које су потребне по економним и новчаним пословима.

Члан 23.

Свима члановим Краљевскога Дома саопштава се овај правилник на потпис знања и управљања ради.

Ко правилник својим потписом не би признао и усвојио, лишава се права Краљевскога Дома, као члан истога, по прописима тачке д) члана 20 овог правилника.

Члан 24.

Краљу остаје право да у овом правилнику према приликама, чини измене и допуне, кад нађе за добро, или кад се за њих потреба покаже, као и да за све важније непредвиђене случајеве издаје олдуке у споразуму са Дворским Саветом.

Члан 25.

Овај правилник као и све његове евентуалне измене и допуне ступа у живот кад га прими к знању Народна Скупштина.

30. августа 1909. год.
у Београду

Председник
Министарског Савета,
Ст. Новаковић, с.р

Петар с. р.
Александар с. р.
Ђорђе с. р.
Јелена с. р.
Арсеније с. р.
Павле с. р.

Види још

• Породични правилник за чланове Краљевског дома Краљевине Југославије (1930)

Извори

• Породични правилник за чланове Српског краљевског дома („archive.org”), Приступљено 5. 4. 2019.