Попирни ветре, додирни лишће

Попирни ветре, додирни лишће Писац: Јован Грчић Миленко

Попирни ветре, додирни лишће,
Зањихај крилом зелено грање:
У срцу мом се мило одзива
Зелена лишћа тихо шаптање.

Зелено лише — младићки санци!
Пролетња срећа у срцу младом!
О, хајде, ветре, попирни малко,
Нек лишће збори са мојом надом!

Ја волим тајне надине зборе,
Јер српске санке у себи згрева;
Па кад их буди, к’о ветар лишће,
А она ’ваку песму попева:

»Хајдете, санци Српчета мога!
Пустите јаву Српчету моме,
Пустите вољно нека је спази,
Нека је чува у срцу своме!

»A брзи поток животне струје
Нек му зашушти песмом умилно:
Нек пева ускрс рода милога
Лако и верно, тихо и силно!«...
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Ох, ала волим надине зборе!
Па зато, ветре, зањихај грање:
У срцу мом се свагда одзива
Српскога лишћа српско шаптање...


У Бечу, 15 јула 1869.

Извор

Јован Грчић Миленко: Целокупна дела, Библиотека српских писаца, Народна просвета, стр 142-143

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Јован Грчић Миленко, умро 1875, пре 149 година.