Поздрав (Љубомир Мирковић)
| Поздрав (1894) Писац: Љубомир Н. Мирковић |
Гле, исток гори
У рујној зори,
А сунце хита,
Да грли св’јет —
Прва му зрака
Чила и лака
Љубнула ружу,
Убави цв’јет.
Дрхтати стала
Ружица мала
Од силног жара
Пољупца тог, —
Пак у висину
Сунашцу вину
Миљени поздрав
Мириса свог.
Мирис се прену,
А с њим се крену
У пјесми чилој
И поздрав мој:
Сунашце јарко,
Сунашце жарко,
Срећан ми био
Излазак твој!
Бијељина.
Извор
уреди1894. Босанска вила, лист за забаву, поуку и књижевност. Година девет, број 8, стр. 113.
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Љубомир Н. Мирковић, умро 1906, пре 118 година.
|