Подуни ми, ветре горјанине,
та подигни провес на невесту
да видим што смо дангубили,
дангубили три бијела дана.
Проклет да је ветар горјанин, 5
та подиже провес на невесту,
те су свати лице угледали.
Ал’ говори млада невестица:
„Чујте мене, кићени сватови,
срамота је у вас погледати, 10
а камоли вама говорити;
црна ми је земља омилела
ведро ми је небо одмрднуло“.
