Плач (402 - 407)

     Кад дете много плаче, мајка га изнесе увече, у први мрак, кад долазе говеда кући, стане на балегу пред кућом и говори басму (бр, 404); или дете замота у нешто црно и изнесе га увече на праг куће, па кад се види нека светлост, заниша га према тој светлосги и каже (басма бр. 405; такође, 268, с. 198).
     У Бугарској, мајка или баба узима дете (које много плаче) за ноге, и тако, с главом на доле, износи га на кућни праг, ујутру приликом изгревања сунца, и подижући га у том положају три пута, изговара:
          Слоанце на боарце,
          соарце на месту.

(586, с. 171)

     У рукописној збирци Станимировића налази се већи број басама од ове болести (под називом „од вик“) које овде нису унете (377, бр. 10, 85, 100, 122, 155, 174; такође није унета басма из извора - 268, с. 198).


Референце

уреди

Извор

уреди
  • Раденковић, Љубинко: Народне басме и бајања; Градина, Ниш; : Јединство, Приштина; Светлост Крагујевац, 1982., стр. 414-415.