Пијеро Музувијер3/1
| ←Шена двадесет и друга | Пијеро Музувијер Писац: Непознати аутор Шена прва |
Шена друга→ |
СИМО: Све што је дизграција [несрећа], све ме су ноћаске биле аседијале [опсједнуле]; sia ringraziata la buone sorte [захваљујући доброј срећи], све сам дилаберинто и све ми је на добро изишло. Ма, cazzo, веле би; Тријескало, да не обазнасмо ко су били они лупежи; видиш, да не дођосмо на бријеме, удрили би, по душу моју, на кашун госпе старе и асасинали би ме. Ма добро, ер ми не манка ништа, — све сам по кући ривеџо, e per appunto [и баш] све ми је на мјесту.
ТРИЈЕСКАЛО: На свему тему имаш мени захвалити, ер сам те извадио из велицијех, да простиш,....
СИМО: Ма ну ми реци, маријолу, спомениваш ли се од онега што сам ти синоћка говорио, кад ме си свлачио?
ТРИЈЕСКАЛО: Споменивам! реко ми си да нађем који начин с мојијем перспикачијем инџењом [оштроумном вјештином], да те опет интродукам у Луције; инако да ћеш изгорјет од велике љубиминитати.
СИМО: Да јеси ли га нашо?
ТРИЈЕСКАЛО: Јесам; говорио сам ш њом и сповидио јој како жудиш опет у ње доћ, и одговорила ми је да обноћ по ниједан начин не можеш, ер се свеђ дома муж находи Франо, него обдан; зато, ако ћеш доћ од сад до уру, ер је отишо Франо у отворење у Груж за њеки свој посо и стат ће поваздан.
СИМО: Кад је тако, отићу у ње јутрос свакако.
ТРИЈЕСКАЛО: Отићеш, ма да те нитко не види, да не би тко њему приповидио, ер би је ончас убио.
СИМО: Ма како ћу то отит да ме нитко не види?!
ТРИЈЕСКАЛО: Овако! ње Франо веће ми је пута говорио да испитам у тебе једну бачву најгору у којој ће жито држат; ја му сам обећо да ћеш му је дат. Тако у њој, ако устјетбудеш, ја ћу те докотурат; и тако ти је иста Луција поручила да свакако учиниш.
СИМО: Cazzo, та је дифичила [тешка]! ма ваља ми то учинити, ер се за љубав веле чини.
ТРИЈЕСКАЛО: Черто, госпару! да знаш, кад си оперо [настојао] да дође у тебе она сињора [госпођа] што знаш, и држо си је два дни и двије ноћи у медзану и bellamente [лијепо] си посли довео Јодза Фортелу, који ти је дарово армизин за чоке.
СИМО: Курвин маријолу, ко те за то пита? Знам, и драго ми је било; и да нијесам у тебе интересан, сад бих ти, per vita mia [тако ми живота], чинио душу пустит под батима! Слушај ме: од сад до уру да учинимо што смо говорили; утолико поћу ја у медзан за учинити њеке спедицијони [послатке] за Напулу.
ТРИЈЕОКАЛО: А ти пођи у добар час! — Консидерајте [гледајте] како је ова старежина закукуријеко у љубави; ма на вјеру чинићу да му с броком скочи за оно што ми није још ниједнога чмара до, како ми је обећо. Ја ти му сам ово све слаго за учинит му фамозу бурлу с Франом пећником, кому ћу отит приповиђет све што сам до госпару разумјет. Али ево одовуда Митра.
Референце
уреди
