Писмо црногорском официру

Писмо црногорском официру Писац: Славко Перошевић

  Писмо црногорском официру
 присутном на прослави Олује

Ја ти ово писмо, пуковниче
Ноћас пишем из малог Шавника
Да те питам, због чега си ишо
У скут, српског да љубиш крвника.

Због чега си, ишо пуковниче
Ђе је Србин вјечито лелеко
Због чега си понизио себе
Губало те мајчино млијеко.

Мјесто почаст да жртвама одаш
Вјечне снове што у гробу снују
Ти с душманом, православног рода
Вино пијеш, и славиш „ОЛУЈУ“.

Кано крило, гладног лешинара
Шаховница над тобом се вије
Леле мајци, твојој мој Иване
Боље да те, ни рађала није.

Док род српски, на дан овај клети
Над хумкама своје ђеце плаче
Ти на понос, Српске Спарте пљујеш
И поздрављаш усташке кољаче.

Ни Секула Дрљевић се није
Вјеруј тако понизно понаша
Што је силног Ђуришића Павла
Предо жива, у руке усташа.

Те године Градишка је Стара
Црногорске ђеце, била рака
Па сам због тог, гледајућ те с њима
Вас дан дуги, од жалости плака.

Јасеновац ни помињат нећу
Клете јаме и стратишта многа
Сву ноћ себе, с невјерицом питам
Како с њима, славити си мога.

На вратима српског града Книна
Ђе барјаци сад виоре њини
Ти’, пуковник црногорске војске
Пружаш руку Анту Готовини.

Ако ти је наређено било
Што не скину, с руку еполете
Да те кано ЖУГИЋ БОЖИДАРА
Вјечно славе, писци и поете.

Да се Сердар Јанко спуштит може
Црној земљи, из плавих висина
Кунем ти се у крст и у вјеру
Да се не би, наносио чина.

Петар би те Цетињски проклео
И за тебе, посло перјанике
Да те пита, што си полетио
У скут српске, да љубиш крвнике.

Зар нијеси у дубини душе
Чуо вапај, јауке и крике
И под ножем усташким ђе плачу
Српска ђеца, с Кордуна и Лике.

Вако радећ, никад ући нећеш
У „Примјере чојства и јунаштва“
Нит ће неко за тебе да каже
„Да си родит, имао се рашта“.

Јеси л’ имо кога да ти каже
„Чист кроз мјеста прљава пролази
И да на свјет, све се опрат може
Само црни не могу образи“.

(август 2018.)