Песма библијска

Алекса Шантић

Оче, што ниси и мени дао
С песмама ведре дане,
Слатке и пуне плодова као
Лепе паома гране?

Где је и за ме башта и једно врело
Под стаблом пуним цвета?
Зар и ја нисам твој лик и твоје дело,
Царе и краљу света?

Овде, на путу, сама оставио си мене,
Где само гробова плоче
И смрти сене
Ја сада гледам, оче.

Но ево златни зраци кандила падају на ме -
Ја чујем глас харфе твоје:
Све лепе душе, под крстом када стоје,
Постају богом и саме...

Вапијеш! Ти би помоћи моје хтео?
А зар ти снага више није
Од беда свије' -
Не осећаш ли да мога срца си део?

Путниче, ступај и вољно на леђи терет ови
Понеси на врх Голготе,
И као вечерње сунце зарони у живот нови
И у сјај вечне лепоте...