Пас, лав и лисица
| ←Пас и његова сен | Пас, лав и лисица Писац: Езоп, преводилац: Доситеј Обрадовић |
Магарац и његов господар→ |
| Басну је написао Езоп а Доситеј ју је превео и написао наравоученије. |
Ловски пас види издалека лава и потрчи за њим. Лав се окрене, стане, пак рикне. Пас се уплаши и по6егне натраг. Лисица то видећи, рече псу, посмевајући му се: „Е, луда главо, лава ли се усуђујеш гонити, којем ни самом гласа не можемо поднети!” — „Ко би се надао да он тако риче?“ — одговори осрамоћени пас.
Ова нас басна учи да пре ваља познати снагу наших противобораца, а потом изабрати способан начин како ћемо се на њих ополчити.
Извори
уреди- Антологија српске књижевности [1]
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Езоп, умро -560, пре 2584 године.
|
|
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Доситеј Обрадовић, умро 1811, пре 213 година.
|