Пала магла у приморје

Пала магла у приморје,
Ал' се види крајем мора,
Младо момче језди коња,
Које нема љубе дома;
То гледала млада мома
С б'јела двора ње прозора,
Сама собом говорила:
„Далеко је двор од поља
„Рад' пространа слана мора!
„Вишњи! Вишњи! разбери ме?
„Сним ли санак, или видим:
„Јели оно млад на коња,
„Ал' је оно сиви соко,
„Не разбира моје око.
„Ах! сатвори ово море
„У зелено равно поље!
„У кошуљи босонога
„Преиграћу преко поља,
„Ако буде сиви соко,
„Рећи ћу му: Поглед' с оком
„Пут истока удно поља,
„Ту ћеш виђет' сваког лова;
„Ако буде млад на коња,
„Рећи ћу му: Вод' ме дома.“

Извор

• Караџић, В. С. 1867. Живот и обичаји народа српскога. Беч. стр. 33–34.