[Паде ми магла у поље, нане]
Паде ми магла у поље, нане,
ништа се живо не види,
сал једно дрво високо,
и под дрво постеља,
и на постељу сеџаде, 5
и на сеџаде терзија.
Оздола иде Тодора:
— Помози богом, терзија!
— Бог ти помогја, Тодоро!
— Да ми сашијеш једно доламче 10
сас аршин да га не мериш,
с ножице да га не кројиш,
сас иглу да га не шијеш!
— Тодоро, лепа девојко,
да ми умесиш белу погачу, 15
кроз сито да гу не сејеш,
сас воду да гу не месиш,
сас вршник да гу не печеш;
кр’з трепке да гу одсејеш,
са слузе да гу замесиш, 20
сас душу да гу испечеш!
