[Павлино мори, ћерко Павлино]
„Павлино мори, ћерко Павлино,
ти болна легаш девет године,
ти скапа, мори, девет постеље,
искида, мори, девет завивке,
искида, мори, девет зглавнице, 5
на мајку нећеш, мори, да кажеш:
да ли на мајку патиш греови,
или на татка патиш жалови?“
„Ој мамо, мамо мори, мамице,
не патим, мори, твоји греови, 10
нити на тагтка тешки жалови;
тешку смо бесу, мори, ванали
сас на чичу, мори, овчарче
у тој чичино, мори, градинче;
на једну грањку, мори, стојамо, 15
руку за руку, мори, држамо,
уста сас уста, мори, љубимо,
очи сас очи, мори, гледамо.
Тешку смо бесу, мори, ванали:
кој се понапред, мори, ожени, 20
девет године болан да лега,
да скапе, мори, девет постеље,
и да искида девет завивке,
и да искида девет зглавнице,
кроз уши муве да му проодив, 25
кроз коске, мори, трава да ница,
по очи, мори, црви да лазев;
ја се понапред, мори, одадо,
и ја си патим моји греови.“