* * *
О Јованка болује л’ ти мајка
О Јованка, болује л’ ти мајка?
Нек' болује, нек' се разговара,
Јер ме мајка чак далеко дала,
Чак далеко преко горе чарне,
За хајдука Новаковић Груја, 5
Те му перем крваве хаљине!
А што су му сад хаљине дошле:
„Десна рука, зелена долама
И на руцм зећир прстен златни!
Ја бих рекла и бих се заклела, 10
Да ј’ долама мог брата Јована!"
Проговара са планине вила:
„О, Јованка, жалосна ти мајка,
Пери боље, баш су брата тзога!"[1]
|
|
Певач и место записа
„Пева се и уз окретање тепсије. Попов До, Новопазарски санџак
Референце
- ↑ Т. П. Вукановић: нав. рад, стр. 132—133.
Извор
- Татомир Вукановић: Српске народне лирске песме, Раднички универзитет, Врање, 1975., стр. 33.
