Ој Цетињо, тија водо ладна

* * *

[Ој Цетињо, тија водо ладна]

Ој Цетињо, тија водо ладна;
Ти се синоћ криво кунијаше,
Да на теби нигђе брода нема,
Нигђе брода, на водици ладној!
Кад ја млада зађо и обађо, 5
Ал' на теби до три брода нађо:
На једном су кићени сватови,
А на другом момак и дјевојка,
А на трећем братац и сестрица!
Сека брацу у рукаве везе, 10
Братац секи мор-доламу шије.
Сека брацу тијо говорила:
"Ушиј братац пуце низ њедарца,
Куд не може ни јабука проћи,
До камо ли туђег брата рука!" 15
"Секо моја, макар била љута,
Кад ту дође туђег брата рука,
Сама ће се пуца распињати!"

---

Напомене

Уз збирку Милеуснића:

Сигнатура етнолошке збирке: Етн. зб. 94-1-120

42. ОЈ ЦЕТИЊО ТИЈА ВОДО ЛАДНА - почетни стих чест, са промењеним називима река; овде доиста необичан мотив - разговор брата и сестре "у шајци" о будућем љубавном животу сестре; вар. позната код Вука (СНП 1, 430) преузета у антологију Карановић бр.322.

Извор

• Српске народне пјесме из околине Пакраца и Пожеге: у записима Симе Д. Милеуснића, Загреб: Српско културно друштво Просвјета, 1998., стр. 101.