Очи моје, куд сте погледале?
Очи моје, куд сте погледале?
Срце моје, шта си пожуђело?
Да би Бог д’о сваком, ко што хоће,
А и мене, што би мило било!
Да ми с’ хоће драги смиловати,
Да се хоће са мном помирити,
То би мене много мило било;
Е се на ме расрдио љуто,
Да је за што, не бих ни жалила,
Већ за једну грану рузмарина;
Зашто сам је у суботу брала,
У неђељу другом повиђела,
Пак се за то расрдио на ме.
А Бога ми, моје другарице!
Није благо ни сребро ни злато,
Већ је благо, што је коме драго.