* * *
[Отуд иду седамдесет издата]
Отуд иду седамдесет издата,
носе седамдесет ножева,
па падоше на лично дрво.
Од лично дрво, на кућу (Маркову).
Узо сто ножа златни, сребрни, лебсени 5
па и’ сечем - посечем,
па и’ бодем - пободем,
па и’ р’чкам - пор’чкам,
па и’ терам - потерам,
па и’ карам - покарам. 10
Водом дошли - водом д’ иду,
путом дошли - путом д’ иду,
гором дошли - гором д’ иду.
Да иду у пусту гору, зелену;
где рало не оре, 15
где сећира не сече,
где петли не поју,
где кокошће не кокочу,
где свиње не грду,
где љуђе не вреве, 20
(где коњи не) вришту,
где овце не блају.
(377, бр. 117)
|
|
Певач, место записа и напомена
Референце
Извор
- Раденковић, Љубинко: Народне басме и бајања; Градина, Ниш; : Јединство, Приштина; Светлост Крагујевац, 1982., стр. 63. бр. 81.
- Станимировић, Властимир. (Басме), Архив САНУ, ЕЗб бр. 325/13; бр. 117.
