* * *
Отровница љуба
Пловила је низ Дунав галија,
У галији окован делија,
гледа њега са брега девојка,
ал 'говорп окован делија:
„Што ме гледаш са брега девојко, 5
ил' ме гледаш љуба да ми будеш,
ил' ме гледаш снаја да ми будеш?
Љубу имам, љуба да ми будеш,
браћу немам, снаја да ми будеш.
Имао сам љубу отровницу, 10
отрова ми девет мила брата
и десетог мене оковала.
Код куће ми кука кукавица,
да је једна, не би’ ни жалио,
већ кукају до три кукавице: 15
прва кука јутром и вечером,
друга кука стално, не престаје,
трећа кука кад јој на ум падне.
Та што кука јутром и вечером,
то је моја премила сестрица; 20
та што кука стално, не престаје,
то је моја остарела мајка;
та што кука кад јој на ум падне,
то је моја неверница љуба.”
Проговара са брега девојка: 25
„Не гледам те љуба да ти будем,
ни те гледам снаја да ти будем,
већ те гледам чим сокола 'раниш:
лице таниш те сокола 'раниш,
сузе рониш те сокола појиш." 30
|
|
Певач, место записа и напомена
Од Зорке Милосављевић рођ. 1916. годнне у Штубику. Песму чула од мајке Милке.
Референце
Извор
- Драгољуб Симоновић: Народне песме из Источне и Јужне Србије, Београд, 1988., стр. 237.
- Озгор се чуше црни Татари (народне песме из Тимочке крајине). Записао Љубиша Рајковић. 20/1980, бр. 4-5, стр. 88.
