Отмица Јеле Батрићеве
0001 Грађу гради паша од Нихшића,
0002 К њему доходи сиротиња љута,
0003 Позно дође Томићу Михате.
0004 Но Михату паша бесједио:
0005 „О, Михате, моја вјерна слуго,
0006 Да не знадеш за мене ђевојку,
0007 Да ми ју даш за вјерену љубу,
0008 Ожени ме, Томићу Михате,
0009 Дајем ти божу вјеру тврду,
0010 Држаћу те како своју главу
0011 И даћу ти један товар блага!”
0012 Но му Михат ријеч бесједио:
0013 „Чу ли ме, пашо господару,
0014 Ја не знадем лијепе ђевојке,
0015 Дого знадем једну влахињу
0016 У Петриће, у Бјелопавлиће,
0017 За Батрићем за Маринковићем,
0018 Мила кћерца Дрекаловић Лала,
0019 Лепоте ј’о по крајини нема!”
0020 Скочи Михат од земље на ноге,
0021 Увалио низ Острог-планину,
0022 Докле дође у Бјелопавлиће,
0023 На бијеле дворе Батрићеве.
0024 Од двора га нико не видио,
0025 До га виђе Батрићева Јела.
0026 Но јој Михат божу помоћ вика:
0027 „Божа помоћ, Батрићева љуба,
0028 Ђе су ти два Маринковића?”
0029 Но му млада ријеч говорила:
0030 „Није дома два Маринковића
0031 Но отиша Батрић у тазбину,
0032 А Радоје момче код овацах,
0033 У планину насред Буавица.”
0034 Тадер Михат Јелу уфатио,
0035 Бачи је за собом на вранца,
0036 Побјеже уз Острог-планину,
0037 Докле дође у Нихшићу граду
0038 И доведе паши вјерену љубу.
0039 Михату је благо подмирио:
0040 Таде Михат к хајдуцима пође.
0041 Глас допаде Маринков Радоја:
0042 Снаха му се Јела поробила
0043 И паша ју прекупи за благо.
0044 А Радоје од земље скочио
0045 И покупи седам-осам другах,
0046 Поведе их у Нихшићу граду.
0047 Кад на врата од града,
0048 Ту дружину своју оставио,
0049 А он хоће у Нихшићу граду,
0050 Докле дође паши на сарају,
0051 Па уљеже паши у ходају.
0052 Ал’ пашу санак преварио,
0053 А двори га Батрићева Јела.
0054 А кад Јела угледа Радоја,
0055 А пашина дофати ханџара
0056 И на срце пашу ударила.
0057 Таде дође Маринков Радоје,
0058 Посјече му главу од рамена,
0059 По дворе му покупио благо,
0060 Избјежаше из Нихшића града.
0061 Ту Радоје находи дружину,
0062 Побјегоше земљи по ћенару,
0063 Здраво до’ше у Бјелопавлиће,
0064 Здраво до’ше, весела им мајка!
